Пандемија COVID-19 и ментално здравље

Пандемија изазвана новим корона вирусом SARS-CoV-2 изменила је свет у последњих неколико месеци. На самом почетку пандемије највише се говорило о томе како вирус утиче на телесно здравље и које су последице тог вируса на организам. Врло мало се говорило о менталном здрављу и његовом очувању у току пандемије.

Да утицај на ментално здравље како појединих групација становништва тако и целокупне популације није уопште занемарљив, доказују бројна истраживања. Тако, на пример, у Италији и Шпанији родитељи су пријавили да је током мера затварања 77% деце имало проблеме с концентрацијом, 39% је било узнемирено и раздражљиво, 38% нервозно, док је 31% имало осећај усамљености. Према подацима Уједињених нација, у Kанади је током пандемије 47% здравствених радника изразило потребу за психолошком подршком, код 50% здравствених радника у Kини регистрована је депресивност, различите облике анксиозности пријавило је 45%, а несаницу 34%. У Пакистану се 42% здравствених радника жалило на умерене, а 26% на теже психолошке проблеме.За време пандемије највећим делом су били погођени грађани старији од 65 година који су били сами или су се налазили у специфичним животним околностима. Међутим, и породице са малом децом су се сусреле са изазовом како организовати простор и свакодневну рутину, како унапредити комуникацију која је прикладна за све чланове породице. У неким породицама неки чланови су имали мање стрпљења за остале чланове са којима живе, што је довело до повећаног породичног насиља. То говори у прилог томе да неке породице немају довољно капацитета да се носе са стресом због пандемије изазване вирусом SARS-CoV-2.

Пандемија је такође имала утицај на појаву страха од инфекције, карантина или самоизолације и код људи који немају историју менталних болести. Посебан изазов за очување менталног здравља, наравно, представља трауматично искуство изненадног губитка живота члана породице, чији је пратилац, неретко, и егзистенцијална угроженост услед губитка храниоца породице. Као последица свакодневне изложености бројним стресорима, у општој популацији се појављују, поред доминантног учешћа стања страха, повећана заступљеност анксиозности, депресивности код свих популационих група, а потом и чешћа злоупотреба алкохола и других психоактивних супстанци. Нека истраживања указују на посебно повећано присуство самоповређивaња и суицидалног понашања. На основу истраживања које је спровела Светска здравствена организација у 130 земаља и које је објављено 10. октобра, поводом обележавања Светског дана менталног здравља, добијени су следећи подаци:

• Преко 60% земаља пријавило је прекиде у раду служби за ментално здравље.Посебно су биле погођене осетљиве групе, као што су деца и адолесценти (72%), старије одрасле особе (70%) и жене са менталним потешкоћама у вези са порођајем и раним постпарталним периодом (61%).

• 67% служби психолошког саветовања и психотерапије је било онемогућено да пружа услуге у време истраживања, 65% радника и служби у програмима смањења штете, као и 45% здравствених радника који пружају услуге зависницима од психоактивних супстанци.

• Више од трећине земаља (35%) пријавило је прекиде у пружању хитних интервенција, укључујући и пружање услуга особама које се налазе на дуготрајној хоспитализацији, што је довело и до животно угрожавајућих стања.

• 30% је пријавило да нису имали приступ лековима за менталне поремећаје.

Иако су многе земље (70%) усвојиле телемедицину или телетерапију да би превазишле проблеме у вези са менталним здрављем, постоје значајне разлике у приступу овим интервенцијама. Тако, док је више од 80% развијених земаља пријавило да су телемедицину и телетерапију примениле како би превазишле проблеме са менталним здрављем, то је учинило мање од 50% земаљау развоју. На основу овога може се закључити да је COVID-19 имао разарајући утицај на приступ услугама менталног здравља и да је хитно потребно повећање доступности, као и приоритет у финансирању ових врста услуга. Када је у питању Србија, захваљујући UNICEF-у богатији смо за јединствено истраживање о утицају пандемије COVID-19 на породице са децом. Истраживање је показало:

-Отприлике петина мајки/старатеља пријављује погоршање менталног здравља, исто као и физичког, током две последње недеље уочи анкете. Такође, региструје се већи степен препознавања важности менталног здравља у урбаним у односу на руралне средине, као и међу мајкама/старатељима са вишим и високим образовањем у односу на ниже нивое образовања.

-Потребу да потражи помоћ психолошког саветовања у току епидемије имало је 4% мајки и старатеља деце. Приближно половина оних којима је та врста помоћи била потребна успелa је помоћ психолошког саветовалишта и да добије (46%), док трећина у томе није успела (35%).

-Доживљаји улоге родитељства/старатељства код мајки/старатеља током трајања епидемије су различити. Половина мајки/старатеља тврди да нема разлике у односу на период пре епидемије, 36% наводи да им родитељство/старатељство теже пада, док је 15% при ставу да се лакше сналазе у улози родитеља/старатеља.

Препоруке за очување менталног здравља

Како се живот током пандемије мења у већем или мањем обиму, важно је да се у ваше свакодневне активности уведу и неке нове рутине, као што су вежбање, чишћење, кување, читање или контакти са пријатељима.

Уколико вам је лакше, напишите план дневних или недељних активности.

Одржавање контакта са другим људима представља јако велики и значајан извор менталног благостања. Зато држите физичку, али не и социјалну дистанцу.

Успоставите најлакши пут контакта са породицом или пријатељима, путем телефона или друштвених мрежа.

Ово је прилика и да се сетите старих пријатеља.

Не потискујте негативне емоције као што су осећање узнемирености, беса, туге, потиштености, безнађа, беспомоћности и очаја. Разговарајте о њима са члановима породице или са стручним лицима која пружају психолошку помоћ.

Покажите саосећање за људе који су оболели од COVID-19. Не етикетирајте оболеле као „ жртве” или „болеснике”. То су само људи који ће се након опоравка вратити својим уобичајеним активностима.

Важно је да родитељи деце предшколског и школског узраста не показују панику, већ да разговарају о томе да су уз њих сигурни, безбедни и да их воле.

Важно је да родитељи адолесцената знају да и деца у том узрасном добу могу бити анксиозна и забринута и да је јако битно да успоставе добру комуникацију са њима.

Пружите емоционалнуподршку старијим особама које живе саме или са још неком особом која је такође старија или болесна.

Пружите помоћ и подршку члановима породице са менталним поремећајима.

Сваки претерани страх може да изазове психосоматске симптоме сличне грипу као што су повишена температура, малаксалост, узнемиреност. Тиме подстичете појаву паничног напада. Битно је да знате да нико никада није умро од панике, нити изгубио контролу над својим мислима или понашањем. Напади панике нису знак лудила или неке тешке болести.

Усредсредите мисли на овде и сада без превише разматрања „шта ако...” и „шта би било...”, јер на тај начин подстичете ширење панике. Пожељно је рећи: „Данас ћу дати све од себе да ово превазиђем, а сутра ћу бити још бољи/а”.

Слободно време искористите за физичку активност, нпр. вежбе релаксације (радите вежбе истезања, опуштања леђних мишића, опуштања рамена и кукова).

Важно је да поред менталног очувате и физичко здравље, што подразумева правилну и избалансирану исхрану и унос течности.

Избегавајте коришћење дувана, алкохола и дрога као стратегију за суочавање са стресом.

Покажите разумевање и солидарност са здравственим радницима који се свакодневно суочавају са стресом на свом радном месту.

Мотивишете људе који су се опоравили од COVID-19 да поделе своје искуство о борби са симптомима и стресом које је изазвао COVID-19.

Пратите само проверене информације које дају Министарство здравља и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

Линкови:

http://www.batut.org.rs/index.php?content=2135

https://unsdg.un.org/sites/default/files/2020-05/UN-Policy-Brief-COVID-19-and-mental-health.pdf

https://www.unicef.org/serbia/publikacije/istrazivanje-o-uticaju-pandemije-covid-19-na-porodice-sa-decom-u-srbiji

https://www.euro.who.int/en/health-topics/health-emergencies/coronavirus-covid-19/publications-and-technical-guidance/noncommunicable-diseases/mental-health-and-covid-19

https://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0003/446340/Factsheet-May-2020-Vulnerable-populations-during-COVID-19-response-eng.pdf

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7177120/#b0025

https://www.who.int/westernpacific/emergencies/covid-19/information/covid-19-mental-health

https://www.cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/daily-life-coping/managing-stress-anxiety.html

https://www.thelancet.com/journals/laninf/article/PIIS1473-3099(20)30797-0/fulltext

https://www.gov.uk/government/publications/covid-19-guidance-for-the-public-on-mental-health-and-wellbeing/guidance-for-the-public-on-the-mental-health-and-wellbeing-aspects-of-coronavirus-covid-19

https://www.who.int/news/item/05-10-2020-covid-19-disrupting-mental-health-services-in-most-countries-who-survey