Меланом, малигни тумор коже - „Борба против рака коже почиње у твојој глави

Тумори коже се деле на бенигне и малигне промене, а у групу малигних тумора спада неколико промена, међу којима је и меланом. Он је најређи облик малигног тумора коже, али је зато најагресивнији и најопаснији. Обично се јавља код особа старијих од 50 година, али се може наћи и у било ком другом узрасту. Ретко се јавља код деце, али се ризик за каснији настанак меланома стиче у најранијем узрасту, јер кожа памти свако оштећење настало деловањем сунца. Меланом настаје у комбинацији са генетском предиспозицијом и директним дуготрајним излагањем сунчевим зрацима који продиру кроз кожу и доводе до оштећења ћелија коже, које почињу неконтролисано да се деле. Обично настаје на местима која су изложена сунцу, дакле лице, врат, леђа, екстремитети. Може са развити на већ постојећем младежу, али и на претходно здравој кожи.

Сваке године у оквиру кампање Еуромеланома у Србији се организују превентивни прегледи за рано откривање меланома. Током маја месеца у медијима се повећано говори о туморима коже и штетности сунчевих зрака. Ове године ће 13. маја бити организовани превентивни прегледи у 24 града широм Србије, у 49 приватних и државних установа, под слоганом „Борба против рака коже почиње у твојој глави“. Грађани ће моћи путем веб сајта www.euromelanoma.org/serbia да попуне упитник о ризику за настанак рака коже, а дерматолози Опште болнице Панчево, као и претходних година учествују у кампањи и обављаће прегледе заказаних пацијената.

Постоји веровање да младеже не треба дирати, скидати и да је свака повреда младежа опасна, али то није тако. Ако дође до повреде младежа треба отићи код дерматолога који ће повређени младеж прегледати дермоскопом, ординирати даљу терапију ако је потребно и заказати контролу. Младежи се најчешће регенеришу и опораве. Оно што може бити у позадини повреде је да тај младеж у старту није био добар, да је већ био малигно измењен и да је можда спонтано дошло до крварења, а пацијент мисли да га је закачио. Већ на првом прегледу дерматолог ће можда моћи да види малигне карактеристике на младежу или ће касније на некој контроли оне постати уочљивије. Свака промена која се дерматологу учини сумњива и да је реч о малигној промени, упућује се хирургу ради хируршког уклањања уз неопходну хистопатолошку проверу, која даје потврду о каквој промени је реч.

Кожа је највећи орган код човека и доступна је за преглед свакоме и у сваком тренутку, за разлику од унутрашњих органа. Зато је неопходно да свако буде упознат са променама на својој кожи и да редовно обавља самопрегледе. Ево неколико савета како обавити самопреглед коже:
1. Прегледајте лице, посебно нос, усне, уста и уши – спреда и са стране. Користите два огледала, једно велико и једно ручно огледало да бисте имали јаснији поглед.
2. Прегледајте космати део главе користећи фен и огледало да бисте сваки сегмент учинили доступим прегледу. Уколико имате мало косе, прегледајте кожу поглавине врло детаљно.
3. Прегледајте предњу и задњу страну руку, полазећи од пазуха преко лактова до шака и простора између прстију.
4. Потом се усредсредите на врат, грудни кош и горње делове тела. Жене, детаљно прегледајте кожу између и испод дојки.
5. Окрените се леђима великом огледалу и уз помоћ ручног огледала прегледајте задњу страну врата, рамена и леђа.
6. Прегледајте глутеусе и задње стране ногу, све до пета.
7. Окрените се лицем према огледалу и детаљно прегледајте гениталије. Прегледајте предње стране ногу, као и стопала.
8. Завршите преглед гледајући кожу табана и између прстију стопала.
Потребно је пратити промене на кожи које:
- Мењају боју, величину или облик
- Изгледају другачије од осталих промена на кожи
- Асиметричне су и имају неправилне ивице
- Имају пречник већи од 6 милиметара
- Изгледају храпаво или имају скваму –љуспе(понекад се лезија осети под прстима пре него се уочи)
- Имају различите боје
- Сврбе
- Крваре или влаже
- Имају перласт изглед, као руб на периферији
- Изгледају као ранице које не зарастају

Дерматолог током прегледа промена на кожи користи дермоскоп, апарат који уз помоћ вишеструког увећања и осветљења приказује детаљније промену и различите структуре које су значајне дерматологу, јер указују да се ради о малигној или бенигној лезији. Неке промене видљиве голим оком делују уредно, али под дермоскопом се виде малигне структуре, а опет неке голим оком делују сумњиво, а под дермоскопом промена је уредног налаза. Сви младежи на кожи код једне особе би требали да изгледају слично и да имају сличан облик и боју. Уколико се појави нова промена, која изгледа различито од осталих, она је сумњива и то се назива „знак ружног пачета“. Постоји правило да се прави младежи јављају најкасније до 40. године старости, тако да свака појава нове лезије после 40 година сматра се сумњивом и потребно је да је погледа дерматолог.
Једноставан начин да се запамти на шта треба обратити пажњу током прегледа је АБЦДЕ правило ( скраћеница од првих слова енглеских речи ) и ако се ове карактеристике уоче промену треба и дерматолог да прегледа :
- А ( asymmetry ) – асиметрија: ако повучете линију кроз средину промене видећете да две половине нису симетричне
- Б ( borders ) - ивица: неправилна, изрецкана ивица
- C ( color ) – боја: различита пребојеност младежа, присуство више од 3 боје: црна, браон, ружичаста, црвена или бела
- Д ( diametar ) – дијаметар: преко 6 милиметара у пречнику
- Е ( evolution ) – еволуција: промена боје, величине, изгледа површине, вертикални раст, појава свраба или крварења

Свако може да добије меланом, али под посебним ризиком су особе светле пути које лако поцрвене и изгоре на сунцу, затим особе које су више од три пута имале јаке опекотине од сунца, особе које имају више од педесет младежа на телу, поготово ако су они неправилног облика (диспластични) као и особе које су до 30. године живота редовно користиле соларијум. Особе које су имале неки облик карцинома коже или које су већ имале меланом су под високим ризиком и потребне су редовне контроле код дерматолога. Такође особе чији су чланови породице имали меланом треба да се контролишу и посебно чувају сунца.
Данас се зна да је највећи кривац за настанак малигних тумора коже сунце и соларијум и зато се чине велики напори да се људи едукују како да се правилно заштите од сунца. На иницијативу Удружења дерматолога Србије, фебруара ове године донет је Правилник Министарства здравља којим се забрањује употреба соларијума особама млађим од 18 година, људима који користе лекове осетљиве на УВ зрачење, свима који су боловали или болују од малигних тумора коже или од обољења која су праћена појачаном осетљивошћу на УВ зрачење и топлоту. Сви корисници соларијума мораће да дају информисани пристанак потписан у два примерка, на коме ће бити назначено да корисник на сопствени ризик користи соларијум, а у свим салонима који имају соларијум мораће на видном месту да стоји обавештење о штетности истог.

У Европи је 1999. године, од стране шест белгијских дерматолога, основано удружење Еуромеланома, које се бави промовисањем и дељењем информација о превенцији рака коже, раној дијагностици и даљем лечењу. Од тада до данас удружење је активно широм Европе, у 33 државе, међу којима је и Србија. Према подацима Регистра за рак Републике Србије, у периоду од 2007. До 2012. године просечно је од меланома оболевало 624 особа, од тога 320 мушкараца и 304 жене, а у истом периоду се у просеку годишње регистровало 252 особе умрле од меланома. У односу на друге светске земље ( Аустралија, Нови Зеланд) Србија се са стопама обољевања налази у групи земаља са нижим ризиком обољевања, али се број оболелих повећао од 2005. до 2015. за 25%. Посебан проблем је чињеница да се меланом код 80% пацијената дијагностикује у касној фази, када је тумор дебљине веће од 1 милиметра и када постоји ризик од даљег ширења болести у лимфне чворове и унутрашње органе.

Рак коже се може излечити. Заправо, то је карцином који је најлакше излечити под условом да се рано дијагностикује и лечи. Да би се обезбедило рано лечење, од великог је значаја познавање знакова карцинома коже. Рак се може видети, па би требало да прегледате своју кожу у редовним временским интервалима да бисте приметили промене. Сви би требало да познају површину своје коже и да спроводе редовне самопрегледе. Уколико имате било који фактор ризика за развој рака коже требало би да своју кожу прегледате једном месечно, поред годишњих прегледа код дерматолога.

Текст уредила др Тијана Брадић Бркић, специјализант дерматовенерологије на дерматовенеролошком одсеку, Опште болнице Панчево

Извор: www.euromelaoma.org/serbia