1 2 3 4 5

Вести



МЕГАЛОБЛАСТНА АНЕМИЈА

Мегалобластна анемија настаје услед поремећаја у синтези ДНК у матичним ћелијама коштане сржи, изазваног недостатком витамина Б12 (кобаламина) и/или фолне киселине. Карактеришу је мегалобласти , велики, незрели еритробласти (предходници еритроцита, црвених крвних ћелија) у коштаној сржи и мегалоцити у периферној крви.

Пернициозна анемија је најчешћа мегалобластна анемија. Чешћа је код старијих особа, преко 60 година. Настаје због недостатка витамина Б12. Дефицит витамина Б12 може се јавити приликом смањеног уношења овог витамина (алкохолизам, наркоманија, дијета), услед повећане потрошње (трудноћа, у фази убрзаног раста код деце, пацијенти на хемодијализи), код поремећене, лоше, реасорпције витамина Б12 услед обољења желуца (хронични атрофични гастритис), код болести танког црева (Кронова болест, целијакија) .Такође дејства појединих лекова као што је нпр Метотрексат могу пореметити метаболизам овог витамина.

За ресорпцију витамина Б12 из хране неопходно је присуство тзв. унутрашњег чиниоца којег ствара желудачна слузница. Сама ресорпција витамина Б12 у крв, претходно везаног за поменути унутрашњи чинилац одиграва се у танком цреву.
Дневна потреба витамина Б12 је око 1 микрограм. Велике количине (око 3 милиграма) складиште се у јетри. Потребно је око 3-4 године да се резерве потроше.
Извор витамина Б12 је храна животињског порекла: јетра, риба, месо, млеко, јаја.
• Дневне потребе за фолном киселином износе 50-100 микрограма на дан. Резерве овог витамина потроше се после 3-4 недеље. Фолна киселина заступљена је у воћу и поврћу ( зелена салата, спанаћ, кељ, пасуљ, ораси, банана, лимун, диња).

КЛИНИЧКА СЛИКА МЕГАЛОБЛАСТНЕ АНЕМИЈЕ
Болест почиње постепено, појавом симптома карактеристичних за анемију, као што су замарање, малаксалост, лупање срца. У лабораторијском налазу поред смањеног броја еритроцита и хемоглобина, налазимо и смањен број леукоцита што узрокује честу појаву инфекција и смањен број тромбоцита, што се манифестује појавом спонтаних крварења по кожи. Од стране дигестивног тракта јавља се ГЛОСИТИС (упални процес на слузокожи језика), стоматитис, губитак у телесној тежини и проливи. Нису ретки ни неуролошки поремећаји који се манифестују периферном неуропатијом, осећајем печења и мравињања по екстремитетима, отежаним ходом. Могу да буду изражени и психијатријски поремећаји (депресија, психозе, промене личности).
При прегледу болесника, кожа је бледожута и има изглед сламе. Језик је црвен, гладак, збрисаних папила (Хантеров глоситис). Због анемије може се јавити шум на срцу.

ДИЈАГНОЗА се поставља на основу узете анамнезе, клиничке слике, лабораторијских налаза и прегледом размаза крви на плочици под микроскопом. У лабораторијском налазу уочавамо снижене вредности еритоцита, хемоглобина, док је МЦВ (параметар у крвној слици за процену волумена еритоцита) повишен, такође су снижене вредности леукоцита и тромбоцита. Због скраћеног века еритоцита , услед њихове појачане разградње условљене неадекватном структуром и величином, уочавамо и повишене вредности билирубина, ЛДХ (лактат дехидрогеназе) и гвожђа у серуму. Снижене су вредности витамина Б12 и/или фолата у серуму.
За потврду дијагнозе, нарочито при сумњи на постојање хроничног атрофичног гастритиса, где нема лучења унутрашњег чиниоца неопходног за ресорпцију витамина Б12, ради се Шилингов тест. Овај тест процењује ресорпцију радиоактивно обележеног орално примењеног витамина Б12 на основу излучивања у 24 - часовној мокраћи. Апсорпција радиоактивно обележеног витамина Б12 изостаје због недостатка унутрашњег чиниоца . Такође се ради и гастроскопија.

ЛЕЧЕЊЕ се спроводи парентералном надокнадом витамина Б12 (у виду интрамускуларме ињекције) и пероралном применом препарата фолне киселине.
Одговор на лечење је брз и ефикасан, са добром прогнозом. Анемија се коригује за 1-2 месеца, а за побољшање неуролошких симптома потребно је 1,5 до 3 месеца.
Код пернициозне анемије већа је инциденција карцинома желуца, па су потребне чешће контроле.

Текст на основу извора уредила др Олгица Перичин, лекар на специјализацији Интерне медицине, Општа болница Панчево

Извори:
Врховац , Б. Уџбеник из Интерне медицине
Harrison’s Principles of Internal Medicine 20th Edition