20. aприл - МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЗАШТИТЕ ОД БУКЕ

Двадесетог априла сваке године обележава се Међународни дана заштите од буке. Циљ обележавања је да се кроз различите активности ради на подизању свести о овом проблему. Процењује се да у Европској Унији, око 56 милиона људи (око 54%) живе у средини изложеној саобраћајној буци већој од дозвољене просечне вредности, која се сматра ризичном за здравље.
Европска комисија позива да се све земље укључе у активности као нпр. одржавање специјалних радионица о мерама заштите од буке, семинара и културних активности, нарочито међу младима код којих треба радити на подизању нивоа свести о последицама прекомерног излагања буци из животног окружења.

Зашто посвећујемо толику бригу буци око нас? Бука је нежељени звук, загађивач животне средине, без боје и мириса, али чија се јачина ипак може прецизно измерити мерним инструментима. То је загађивач који погађа наше здравље, а о коме се не говори довољно.
Бука је присутна у свакодневном животу и може да има ефекат на здравље,како чула слуха , тако и на друге органе.
Буком узроковано оштећење слуха углавном је последица професионалне изложености буци, али је у порасту оштећење слуха изазвано нпр. употребом музичких уређаја, музичких плејера и слично. Бука је главни узрочник губитка слуха који се може превенирати. До оштећења ћелија чула слуха може доћи било једнократном излагању буци велике јачине (нпр. експлозија) или дугорочном излагању буци преко дозвољеног нивоа (на радном месту у различитим индустријским постројењима). Без обзира на механизам деловања, специјализоване ћелије чула слуха које претрпе оштећење не могу се регенерисати, па је превенција једини начин да се слух очува.

У САД је буком изазвано оштећење слуха најчешћа професионална болест, при чему се годишње потроши 242 милиона долара на обештећење. Од 1980-тих година у свету се радило на решавању проблема буке на радном месту, па је у односу на тај период, у паду оштећење слуха изазвано на овај начин, али је за то време утростручено оштећење слуха изазвано буком код младих људи, а због употребе музичких плејера.

Различите врсте научних студија показале су да експозиција буци доводи до нервозе, стреса, поремећаја спавања, дневне поспаности, успорава опоравак болничких пацијената, повећава учесталост хипертензије и кардиоваскуларних болести, нарушава когнитивне перформансе код деце школског узраста и смањује учинак запослених.
Акутна изложеност различитим врстама буке је повезана са измењеним одговором аутономсног нервног система и ендокриног система. Више различитих студија је показало да изложеност буци повећава крвни притисак, мења срчану фреквенцу, повећава ослобађање хормона (укључујући катехоламине и глукокортикоиде-хормони стреса)
Хронична изложеност такође погађа крвни притисак, концентрацију масноће и шећера у крви, убрзава атеросклерозу, а то последично доводи до инфаркта миокарда и можданог удара.

Иако су одрасли најзабринутији због проблема које изазива бука, деца могу подједнако патити, а да се то често не препознају и не обавесте родитење о појави симптома, који укључују проблеме у комуникацији, нарушену концентрацију, тешкоће у учењу, поремећај спавања и сл.
Наше разумевање молекуларних механизама укључених у оштећење ћелија изазваних буком стално расте, па се сматра да ће у будућности постојати лекови који би оваква оштећења слуха могли успешно да превенирају и лече.

Заједнички је циљ укључити све у у превентивне активности као што је мерење интензитета буке на самом извору, потом што је могуће више кориговати исти, како би се избегло стварање критичних места са прекомерном буком. Бука се може ублажити на више начина: у саобраћају треба сањити брзину где год је то могуће, у градовима буку могу утишати крошње дрвећа, саобраћајнице треба уређивати тако да се у близини стамбених зграда постављају посебно констуисани зидови за заштиту од буке, а рад извора буке треба временски ограничити и редовно одржавати уређаје који стварају буку.

Становништво је потребно континуирано информисати о прекомерној буци и штетности по здравље и подизати ниво свести о важности превенције и заштите од буке, јер често можемо и сами значајно допринети смањењу бучног окружења утишавањем музике из стерео уређаја, посебни из слушалица за уши, ношењем заштитне слушалице или чепова за уши на радном месту с прекомерном буком, коришћењем декоративних материјала који апсорбују звуки избегавањем укључивања више бучних уређаја истовремено приликом обављања кућних послова.

Текст на основу извора уредила др Мирјана Бркић

Извори:
1.National institut of health/England, група аутора, објављено у Ланцету
2.Завод за јавно здравље Суботице