22. мај – Међународни дан биолошке разноврсности

Међународни дан биолошке разноврсности се обележава 22. маја сваке године, широм света са циљем да јавност подсети на угроженост разноликости живог света на планети и значај његовог очувања. Секретаријат Конвенције о биолошкој разноврсности је донео одлуку да овогодишњи Међународни дан биолошке разноврсности протекне под слоганом „Решење се налази у природи“.
Биодиверзитет, односно биолошка разноврсност, подразумева разноликост живих организама, као и разноликост унутар различитих врста. Заштита биодиверзитета је брига целог човечанства. Обележавање овог датума има за циљ да прошири знање и развије свест о зависности наших прехрамбених система , исхране и здравља од биодиверзитета и здравих екосистема.

Међународни дан биолошке разноврсности установиле су Уједињене нације како би се најширој јавности указале на значај и неопходност заустављања опадања броја биљних и животињских врста, као и различитих екосистема на земљи. Уједињене нације су на самиту у Најробију 22. маја 1992. године усвојиле Конвенцију о биолошкој разноврсности којом се потврђује општи консензус да је биодиверзитет темељ здраве животне средине и одрживог развоја.
Ради опстанка наше планете и квалитета живота човека и природе, требало би да се усмеримо на два главна циља: очување природе , што је од суштинске важности за одрживи развој, и постизање Миленијумских циљева развоја (искорењивање сиромаштва и глади, промовисање једнакости полова, смањење смртности код деце, побољшање здравља мајки, борба против сиде, маларије и других обољења, обезбеђивање еколошке одрживости).

Очување биодиверзитета подразумева обнављање нарушених екосистема и природних станишта, као и очување и опоравак биљних и животињских врста. Свакој четвртој врсти сисара на Земљи прети истребљење, а пред изумирањем је и 50% биљака.
У последњих 100 година, више од 90% сорти усева је нестало са пољопривредних добара. Половина врста домаћих животиња је изумрло, а у многим риболовним локалитетима се лови прекомерно. Према подацима стручњака, стопа изумирања биљака, животиња и њихових станишта у свету је 10.000 пута већа него што је природно.

Према последњим подацима биолошка расположивост Србије чини око 60.000 врста иако територија Србије обухвата свега 1.9 одсто територије Европе. Ови подаци указују да Србија има изузетно богат биодиврезитет. Србија поседује и бројне ендемичне врсте, међу којима је најпознатија Панчићева оморика, и на нама је одговорност за очување ових јединствених врста.
У односу на врсте присутне у Европи, у Србији има:
- 110 врста риба, што је 51% свих европских врста,
- 44 врсте водоземаца и гмизаваца или 49% врста присутних у Европи,
- 96 врста сисара или 67% укупног европског броја.
Системи производње хране су угрожени и агробиодиверзитет нестаје. Смањење разноврсности исхране је директно повезан са болестима или факторима ризика за настанак болести, као што су дијабетес, гојазност или неухрањеност.

Стручњаци упозоравају да је неопходно повећање свести о неопходности очувања биодиверзитета и промена понашања, наглашавајући да свако може допринети томе да се заустави садашња стопа изумирања биљака, животиња и њихових станишта у свету. Потребно је да заједничким залагањем и солидарношћу градимо будућност у хармонији са нашим природним окружењем.

Текст на основу извора уредила др Карличић Мирјана, клинички лекар на одељењу за пријем и збрињавање ургентних стања Опште болнице Панчево

Извори:
1. Завод за заштиту природе Србије
2. Институт за јавно здавље Крагујевац
3. www.svetnauke.com
4. www.energetskiportal.rs
5. www.ekoblog.info