1 2 3 4 5

Вести



20. НОВЕМБАР - МЕЂУНАРОДНИ ДАН ДЕТЕТА

Међународни дан детета установљен је 20. новембра 1954. године у Генералној скупштини Уједињених нација. Пет година касније, 20. новембра 1959. године Уједињене нације су усвојиле Декларацију о правима детета, а 1989. године дечија права су утврђена Kонвенцијом о правима детета. Обележавањем овог дана наше друштво покушава да скрене пажњу на обавезе које сви ми имамо према најмлађој популацији, тако да је овај дан савршена прилика да добро размислимо и урадимо нешто боље и лепше како за сопствену тако и за децу целог света.

Наша држава је доста урадила на унапређењу закона за бољи живот деце у Србији, али то још увек није довољно. Било би лепо да одрасли позитивним примерима усмере младе и пруже им наду, да им укажу колико је лепо бити солидаран са другима, дарежљив и пожртвован и да их упућују на здраве стилове живота.

Права детета су подједнако важна као и сва друга људска права, а деца чија се права поштују постају одрасле особе које уважавају касније права других. Зато свако дете треба да добије шансу да израсте у толерантну, солидарну, добронамерну и културну особу.

Право на здравље и квалитетну здравственузаштиту је једно од основних права детета, како би дете имало квалитетно детињство.

На путу одрастања деца наилазе на многе препреке и уз помоћ пре свега породице као примарне институције превазилазе их. Деца се рађају и постепено кроз раст и развој уче како да напредују и одрасту. Понекад њихове свакодневне активности поремети нарушено здравље које осим родитељске бриге и неге захтева помоћ, негу и лечење од стране здравствених радника. Сам сусрет са непознатим здравственим радником у белом мантилу и издвајање из породице је веома застрашујуће за децу, посебно млађег узраста. Здравствени радници (лекари и медицинске сестре) су обучени за посебан приступ деци како би она стекла поверење, а све то у циљу бржег опоравка и пријатнијег боравка деце на дечијем одељењу у току лечења.

Сваки приступ детету је индивидуалан а комуникација је прилагођена узрасту детета, како би се смањио емоционални и физички стрес. Дете треба активно укључити у процес примања у болницу. Дозволити му активно учествовање у сам ток прегледа или медицинских интервенција уколико то његово стање дозвољава. Нпр. треба му допустити да сам изабере руку из које ће извадити крв, дозволити му да понесе омиљену играчку са собом, јер она за њега представља сигурност у одсуству родитеља. Kод деце прво треба остварити контакт путем играчака пре него се директно обратите питањима детету. Врло је важно да се детету обраћате у нивоу његових очију. Тихим и поверљивим гласом говорити детету јасно и конкретно, кратким речима како би разумело шта тражите од њега, а најважније је да будите искрени са децом.

Све ово је врло значајно за остваривање права детета на здравље и срећно детињство, тако да здравствени радници у сарадњи са родитељима представљају једну од врло важних карика у овом ланцу.

Здравствени радници улажу велике напоре како би дете добило квалитетну здравствену заштиту, користећи све своје вештине они поткрепљују дечије позитивне емоције и сигурност и смањују ризик за појаву хоспитализма на дечијем одељењу. Лекари дечијег одељења се све чешће опредељују да приме мајке као пратиоце мале деце, за краћи боравак у болници или дневну болницу како би детету помогли да превазиђе ову препреку и буде уз родитеље, јер је тада опоравак знатно бржи и квалитетнији.

Текст уредиле:

-Зорица Радованов, струковна мед. сестра

-Марија Радојчић, струковна мед. сестра

Литература:

1.Зборник радова, 42 педијатријски дани Србије, са међунардним учешћем, Ниш 24-26.09.2009. године.

2.Васиљевић Р., Методика и организација здравствене неге, Београд, 2000. године.