МЕДИКАМЕНТОЗНИ РИНИТИС

Дефиниција и етиопатогенеза: медицински ринитис представља посебан облик неалергијског, неинфективног, хиперреактивног, нееозинофилног ринитиса, који настаје као последица пролонгиране и претеране употребе (злоупотребе) локалних вазоконстриктора (алфа-адренергичке капи и спрејеви за нос). Понекад се означава као назални status astmaticus.

Патоанатомија и клиничка слика: у основи медикаментозног ринитиса је поремећај реактивности и хронична инфламација назалне мукозе. Карактеришу га иритација слузнице носа, секундарна вазодилатација са пролонгираном назалном конгестијом, тахифилаксија (слабљење ефекта лека), и зависност болесника од локалних назалних вазоконстриктора.

Дијагноза и диференцијална дијагноза: сумња на ово обољење се поставља већ на основу анамнезе, а потврђује се оториноларинголошким прегледом и функционалним тестовима компјутеризованом риноманометријском методом. У диференцијалној дијагнози треба искључити друга стања која доводе до назалне опструкције, укључујући и злоупотребу кокаина, код које постоји слична клиничка слика.

Терапија: лечење подразумева престанак коришћења локалних назалних вазоконстриктора и њихову супституцију капима за нос на бази физиолошког раствора. Корисним се показала употреба оралних вазоконстриктора, која мора бити пажљиво процењена имајући у виду бројне контраиндикације, и локалних гликокортикостероида. Део терапијске стратегије је и пажљив и избалансиран психолошки приступ због зависности пацијената од локалних вазоконстриктора и склоности за њихову поновну употребу по обустављању лечења.

Текст на основу извора уредио др Лука Мађарац, Опша болница Панчево, Одељење за пријем и збрињавање ургентних стања

Извори:

„Оториноларингологија са максилофацијалном хирургијом“

Катедра за оториноларингологију са максилофацијалном хирургијом Медицинског факултета Универзитета у Београду