Карцином грлића материце

Карцином грлића материце је један од најчешћих малигнитета широм света. Он је на другом месту од свих малигних тумора код жена у развијеним земљама, а на првом месту у земљама у развоју.

У Србији је други по учесталости, након рака дојке, јер сваке године се ова дијагноза постави код 1500 жена у нашој земљи. По стопама инциденце и морталитета карцинома грлића материце Србија предњачи у Европи. Нажалост, велики број наших жена се први пут јави гинекологу кад је болест узнапредовала, а лечење тешко и неизвесно. У свету, карцином грлића материце је некад био најчешћи узрок смрти од карцинома,међутим инциденција се смањила за једну половину упротеклих 30 година. Овај пад стопе се може приписати увођењу Папаниколау бриса за дијагностиковање дисплазије или неоплазије грлића материце.

Етиологија : Фактори ризика за цервикални карцином обухватају:

А)рану иницијалну сексуалну активност (обично пре 16.године) , више сексуалних партнера

Б)пушење

В) млађи узраст код прве трудноће и вишеструке трудноће

Г) присуство полних болести, примарно инфекција хуманим папилома вирусом (ХПВ) који изазива гениталне брадавице

Д) употреба оралних контрацептива

Ђ) онкогени, укључујући c-myc и ras

Клиничке манифестације: Преинвазивне промене се најчешће откривају за време скрининга. Рани инвазивни карцином не мора давати никакве симптоме. Најранији сиптом инвазивног карцинома је најчешће обилно вагинално крварење. Оно може да се јави између редовних менструација, после сексуалног односа, или након менопаузе. Крварење може бити повезано са појавом секрета непријатног мириса. Као последица локорегионалне инвазије,или последичне пелвичне инфламације може се јавити карлични бол. Код пацијенткиња са узнапредовалом болешћу може се јавити вагинално крварење или инконтиненција урина због присуства везиковагиналне фистуле, услед ширења тумора. Притиском споља на ректум,може да се јави опстипација,или његовом инвазијом ректално крварење. Некада пацијенткиња се жали на малаксалост и друге симптоме услед анемије.У узнапредовалим стадијумима присутна је често општа слабост и кахексија.

Дијагноза : Папа брис је користан за детекцију раних промена и има осетљивост 90-95%. Као превентивна мера (скрининг) жене старости изнад 25 година треба да раде тест првобитно две године заредом,а ако су резултати негативни, тест треба понављати сваке 3 године до старости 65 година. Жене са абнормалностима у епителу у Папа брису треба да се подвргну цервикалној биопсији. Видљиве лезије захтевају биопсију без обзира на налазе Папа бриса. Уколико постоји патолошки цитолошки налаз, а цервикална лезија је мала, потребна је колпоскопија, а уколико промена није видљива ни колпоскопијом, ради се ендоцервикална киретажа. Дефинитивна дијагноза се поставља на основу патохистолошке анализе биоптираног материјала. По доказивању присуства малигнитета, потреба је даља процена проширености обољења. У току почетне процене препоручује се киретажа ендоцервикалног канала и ендометријума због могућности горњег протезања тумора. Мининум дијагностике обухвата РТГ снимак плућа, УЗ абдомена, крвну слику са биохемијским анализама ради процене функције јетре, бубрега, стања костију. Детаљнија визуализациона метода је ЦТ ,нарочито се препоручује снимак абдомена и мале карлице ради процене локалне узнапредовалости обољења,као и захваћености лимфних чворова и евентуалних метастаза (поготово IIb стадијум и виши).Уколико се промене не диференцирају ни ЦТ-ом, индикована је магнетна резонанца.

Патологија : Патохистолошки, најчешћи карциноми грлића су сквамоцелуларни (80%)који се развијају из слузнице егзоцервикса (спољашњи део грлића, ка вагини). 18% тумора се развија из цервикалног канала, а патохистолошки то су аденокарциноми. Тумор се шири директном инвазијом, може да инфилтрише ендометријум, вагину, парацервикална, параметријална ткива, бешику, ректум, зид мале карлице. Други начин ширења је лимфним судовима, инфилтришући првенствено илијачне, сакралне, хипогастричне лимфне чворове, затим ингвиналне и парааорталне. Трећи вид ширења је путем крви у удаљене органе.

Лечење: Основне методе лечења подразумевају хемиотерапију, зрачење и операцију. Могуће су различите комбинације ових метода, као и различит временски распоред њихове примене. О врсти лечења одлучује Конзилијум на основу хистолошког типа тумора, стадијума болести, година пацијенткиње, њеног општег стања. Код локално ограниченог инвазивног карцинома (стадијум Iб и IIа) предлаже се најчешће радикална хистеректомија , а уколико су лимфни чворови захваћени малигнитетом и постоји висок ризик од рецидива (у смислу високог градуса тумора, лимфоваскуларне инвазије, уколико је операција некомплетна) и адјувантна постоперативна радиотерапија, која се спроводи обично 3-5 недеља након операције. Уз радиотерапију може се применити и хемиотерапија, у зависности од општег стања пацијенткиње. Код локално узнапредовалих тумора (стадијуми IIб -IV) препоручује се првенствено радикална зрачна терапија (спољашње зрачење и брахитерапија), најчешће удружена са хемиотерапијом. Овај вид терапије може се применити и у палијативне сврхе у метастатској болести или рецидиву. Хирургија у овим стадијумима има ограничену улогу, и обично је везана за решавање компликација као што су везиковагинална и ректовагинална фистула.

Др Ана Станојевић, Општа болница Панчево

Литература:

1.Интерна медицина, Пето издање ; Allen R. Myers MD

2.http://www.azus.gov.rs/wp-content/uploads/2011/04/Radna-verzija-vodica-za-dijagnostikovanje-i-lecenje-raka-grlica-materice.pdf

3.https://www.svetmedicine.com/bolesti-i-stanja/onkologija/137-rak-grlica-materice-karcinom-cerviksa-uterusa-terapija