1 2 3 4 5

Вести



20. март – Национални дан борбе против рака дојки

Међу најзначајнијим датумима Календара јавног здравља је 20. март - Национални дан борбе против рака дојке чијим се обележавањем скреће пажња јавности на распрострањеност те болести и на подизање свести жена о значају превентивних прегледа у њеном раном откривању.

Рак дојке је водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији у Србији као и широм света. Сваке године у Србији оболи 3700 жена, а 1600 умре од ове болести. Према подацима Светске здравствене организације у свету се годишње региструје 1.700.000 оболелих жена док од исте болести сваке године умре пола милиона. Једна од осам жена ће у току свог живота оболети од рака дојке. Рак дојке је израслина на дојци која настаје када нормалне ћелије почну убрзано да се умножавају и уништавају околно здраво ткиво дојке, а касније и друге органе.

ФАКТОРИ РИЗИКА

1.године живота

(најчешће оболевају жене старије од 50 година)

2.позитивна лична и породична анамнеза

(нису рађале / први порођај после 30. године, конзумирају дуван и алкохол)

3.рана менарха (прва менструација пре 12.године) и касна менопауза (последња менструација после 50. године)

4.гојазност и физичка неактивност

КЛИНИЧКА СЛИКА

Карцином дојке најчешће се јавља у спољашњем горњем квадранту дојке (45%) случајева. Симтоми и знаци су најчешће у виду ЧВОРИЋА У ДОЈЦИ.

-безболног

-неравног

-фиксираног

-нејасно ограниченог

Често постоји једнострана КРВАВА СЕКРЕЦИЈА из дојке, хронични дерматитис на брадавици, као и промене на кожи у виду НАБИРАЊА (феномен КОРЕ ПОМОРАНЏЕ). У узнапредовалим стадијумима дојка је ДЕФОРМИСАНА са увученом брадавицом и улцерацијама. Постоји и аксиларна или супраклавикуларна лимфаденопатија. Постоји више врста карцинома дојке, али су четири типа најчешћи (скирусни, медуларни, аденокарцином, дуктални карцином дојке). Метастазе даје најпре лимфогено, касније хематогено у јетру, кости, плућа, мозак и друге органе.

ДИЈАГНОЗА

Поставља се мамографијом, аспирацијом танком иглом, биопсијом тумора. Обавезно је урадити снимак плућа, коштаног система, ултразвучни преглед абдомена као и комплетне биохемијске анализе са хепатограмом обзиром да су најчешћа места удаљених метастаза јетра, плућа и кости. После биопсије осим хистолошког налаза обавезно се раде рецетори за естроген и прогестерон у туморском ткиву као и два биохемијска туморска маркера (карцином ембрионални антиген (ЦЕА) и ЦА 15-3).

ТЕРАПИЈА

Основна терапија обухвата оперативно лечење у комбинацији са зрачном терапијом.

-терапија избора за ПРВИ и ДРУГИ стадијум је хируршка

-ТРЕЋИ стадијум комбинује се хируршка и радијациона терапија

-ЧЕТВРТИ стадијум радијациона терапија са хормонском и хемиоптерапијом

Контроле ових пацијенткиња обављају се на 3 - 6 месеци првих 5 година, потом једном годишње. Оне укључују физикални преглед, ултразвук абдомена, радиографију плућа и костију, мамографију, биохемијске тумор маркере и комплетне хематолошке и биохемијске анализе крви.

СКРИНИНГ ЗА РАНО ОТКРИВАЊЕ БОЛЕСТИ

Рак дојке као злоћудни тумор уколико се открије у раној фази може бити потпуно излечен па се са тим у вези спроводи скрининг за рано откривање болести. Скрининг подразумева преглед на изглед здравих жена, без присутних симптома и знакова болести којим се могу открити ране промене у ткиву дојке када је ефикасно лечење могуће. Скрининг за рано откривање карцинома дојке обухвата месечни самопреглед дојки који би свака жена требало да обавља истог дана менструалног циклуса. Од великог значаја су редовни гинеколошки прегледи. Ултразвучни преглед дојки је драгоцен метод прегледа дојки код млађих жена, али се не може користити као једини скрининг тест посебно код старије популације. Мамографија се предлаже око 50. године као базични метод испитивања. Република Србија спроводи програм за рано откривање рака дојке скрининг мамографијом који је бесплатан за све жене старости од 50 до 69 година живота.

Текст на основу извора уредила др Тања Богојевић, Општа болница Панчево, одељење за пријем и збрињавање ургентних стања

Извори:

Гинекологија и акушерство, Медицински факултет Универзитета у Београду

Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут"