МАНХАУЗЕНОВ СИНДРОМ

Прецизан узрок ове врсте поремећаја још увек није тачно утврђен, али се претпоставља да и биолошки и психолошки фактори играју улогу у развоју синдрома. Занемаривање у детињству, недостатак пажње, деструктивно понашање, недостатак самопоуздања или чести боравци у болници само су неки од фактора који утичу на развој синдрома. Због саме природе поремећаја који се заснива на лажним дијагнозама тешко је утврдити тачан број оболелих зато и не постоје поуздани статистички подаци, иако је сигурно да је ова врста поремећаја ретка, а чешћа је међу мушкарцима и обично почиње у раној одраслој доби.

„Münchausenov" синдром је врста ретког али тешког психичког поремећаја који се манифестује тако да особа редовно тражи медицинску негу и пажњу за непостојеће симптоме које сама измишља, а необјашњива жеља да се преузме улога пацијента објашњава се као покушај бега од свакодневног живота и потребе да се буде негован и заштићен.

Манхаузенов синдром и лажни поремећаји имају сличне типичне обрасце понашања међу којима могу бити:
Драматична презентација симптома, знање о медицинским терминима и поступцима што се може стећи радом у занимањима повезаним са здравством, лицемерно и свадљиво понашање према медицинском особљу, присутност више хируршких ожиљака по трбуху као резултат вишеструких операција да би се истражили измишљени симптоми, појава симптома само када је пацијент сам и није подвргнут посматрању.
Особе са Манхаузеновим синдромом тврде да имају одређене симптоме болести, често се жалећи на бол у трбуху, кратку несвестицу и температуру. Склоне су да лажирају резултате дијагностичких тестова или се намерно повређују. Особе с оваквим стањем често покушавају да прећуте личне детаље, не допуштају разговор и контакте болничког особља са члановима породице или могу понудити неки изванредни разлог за такве околности. Чим лекар почне да сумња да особа симулира симптоме, пацијент напушта болницу, често уз претњу тужбом за некомпетентност и здравствену заштиту тражи на другом месту. Зато се синдром скоро увек открије накнадно кад особа већ оде из установе у којој се лечила.

Ментални поремећаји дефинишу се према постојању скупова симптома, а критеријуми за дијагнозу испуњени су када су скупови симптома релативно тешки, дуготрајни и попраћени смањењем функционалне способности или инвалидитетом. Мора се спровести низ тестирања како би било сигурно да су искључене све остале психичке и физичке болести и поремећаји.

Према досадашњим искуствима Манхаузенов синдром хронични је поремећај кога је врло тешко у потпуности излечити пошто је реч о тешком поремећају личности. Оболела особа одбија лечење и кад осети да је откривена најчешће одлази у другу здравствену установу.
Лечење овог поремећаја дуготрајно је и тешко. Кад се са сигурношћу утврди да је реч о овом типу поремећаја приступа се психотерапији како би се промениле навике и понашања особе.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 14.9.2022