1 2 3 4 5

Вести



МАЛАРИЈА

Маларију изазива протозоа из рода Пласмодиум. То су крвни и ткивни паразити. У светским размерама маларија представља једно од најчешћих инфективних обољења. Процењује се да годишње од ње болује око милијарду људи, од којих више од 2 000 000 умире.

Клиничке манифестације маларије

Дрхтавица и повишена телесна температрура (маларични напад), које се јављају периодично у фази деструкције еритроцита, одлика су болести. При прегледу оболелог, поред фебрилности која се јавља у време напада, открива се хепатоспленомегалија (увећање јетре и слезине), која може бити изразита ако болест дуже траје и тада је прате клиничко-лабораторијски знаци тешке анемије. Након грозница и периода повишене телесне температуре следи период профузног знојења а потом и нормализација температуре. Главобоља, болови у зглобовима и мишићима, повраћање и пролив честе су пратеће манифестације болести. "Церебрална маларија" у којој је водећа манифестација поремећај свести, од конфузности до коме, једна је од најтежих манифестација/компликација маларије. Хипогликемија (снижени ниво шећера у крви) је честа пратећа манифестација тешке маларије. Посебно се често среће код трудница. У току масивне паразитемије продукти хемолизе (распадање еритроцита), велика продукција цитокина, анемија и изражени поремећаји микроциркулације стварају све услове за развој бубрежне инсуфицијенције и хиперазотемије, што се манифестује олигуријом (снижено мокрење) или потпуним престанком мокрења. У већине оболелих, адекватно лечење основне болести, уз симптоматску терапију, доводи до опоравка бубрежне функције. У најтеже оболелих, са развојем пуне клиничко-лабораторијске слике акутне бубрежне инсуфицијенције и примена хемодијализе представља спасоносну меру.

"Црномокраћна грозница" је непотпуно разјашњен облик болести, изазван масовном интраваскуларном хемолизом (распадање еритроцита) која се јавља у особа које у терапијске или профилактичке сврхе узимају кинин или лекове из групе оксиданата.

Едем плућа среће се код пацијената са високом паразитемијом, мада се може јавити и у позној фази болести, када паразити ишчезавају из периферне крви. Много чешће се на плућима оболелих од маларије налазе неспецифична запаљења, са карактеристичним физикалним налазом за пнеумонију. Изазива их обично пнеумокок, који је у тропским крајевима често отпоран на пеницилин.

Гастроинтестинални поремећаји, пролив и повраћање честе су манифестације болести код деце, али се јављају и код одраслих, посебно код тежих облика маларије. Маларија може имати посебно тежак ток у деце, међу којом се бележи и највећи број смртних случајева. Конвулзије, кома, хипогликемија, метаболичка ацидоза и тешка анемија чешће су него у одраслих болесника. Нешто ређе се јављају жутица, инсуфицијенција бубрега и едем плућа. На срећу, деца добро подносе антималаричке лекове, који се код њих могу примењивати орално, парентерално и у виду ректалних супозиторија.

Постављање дијагнозе

-прикупљање података (анамнеза) — Истраживање открива претходно постојеће маларије, трансфузије крви;

-Епидемиолошка историја — боравак пацијената у областима са постојећим епидемија;

-Клинички знаци и методе лабораторијске дијагностике.

"Златни стандард" у дијагностици маларије представља микроскопски преглед "густе капи" и размаза периферне крви, обојених по Гимзи. Откривање паразитног антигена је потенцијална алтернатива микроскопирању, у циљу брзог дијагностиковања инфекције. Међу неспецифичним лабораторијским анализама, на основу којих се дијагноза маларије не може и не сме постављати, налазе се: леукопенија, или нормалан број леукоцита (леукоцитоза постоји када постоје бактеријске компликације); тромбоцитопенија; умерено убрзана седиментација еритроцита и обично лако повишена активност серумских трансаминаза.

Лечење

Лечење маларије има за циљ да прекине нападе болести дејством на еритроцитне форме паразита.Такође је познато да, након примене антималарика може доћи до повлачења клиничке слике болести, иако у малом броју еритроцита остају витални паразити. Из њих се, после обично краћег периода, болест може обновити, односно, с обзиром да није била излечена, погоршати ("рекрудесценција маларије"). За пацијенте који имају тешке облике маларије, а није могуће орално лечење, терапија се спровеоди парентерално. Лек избора у већини земаља је кинидин, у форми интравенских инфузија или интрамускуларних ињекција у комбинацији са тетрациклинима или клиндамицином.

Превенција

Спроводи се узимањем антималарика унапред (хемопрофилакса), коришћењем репелената (средства која одбијају инсекте), односно спречавањем контакта са преносиоцем болести. Будућност заштите види се у примени антималаричне вакцине (имунопрофилакса). Смањење популације вектора постиже се применом инсектицида и посебно подизањем комуналне хигијене, што су важне мере у превенцији преноса болести у ендемским, али и неендемским подручјима. Упркос бројним проблемима који постоје у синтези успешне вакцине, на њој се врло интензивно ради, али масова примена још није постала део система заштите. Пре одласка у тропске крајеве сваки путник је дужан да се јави одређеној превентивно-медицинској установи ради добијања вакцинопрофилаксе и савета о хемопрофилакси маларије. Вакцина против жуте грознице обавезна је за тропске земље, али се препоручују и вакцина против менингококног менингитиса, хепатитиса и других болести везаних за специфични регион и посебне ризике путника. По повратку из тропских крајева обавезна је здравствена контрола, како због болести самог путника, тако и посебно због спречавања уношења карантинских инфективних обољења, којих готово стално има у тропским крајевима (хеморагијске грознице, куга и др.).

Прогноза

Зависи од форме маларије, односно стања оболелог пре започете терапије. Смртни случајеви по правилу су везани за тешке облике болести, екстреме старосног доба и различите хроничне болести (срце, плућа, недостатак слезине, шећерна болест). Важно је што раније започети лечење одговарајућим леком, што обавезује на праћење података о резистенцији плазмодијума у различитим ендемским подручјима које даје Светска здравствена организација.

Текст на основу извора уредио Бежановић Марко, медицински техничар

Извор:

-http://www.simptomi.rs/index.php/bolesti/22-infektivne-bolesti/1709-malarija-plasmodium-vivax-ovale-falciparum-malariae

-http://studenti.rs/skripte/malarija/