1 2 3 4 5

Вести



Маларија

Маларија је смртоносна паразитарна болест коју преносе комарци. Током протеклих неколико деценија рат против маларије успео је да заустави смртне случајеве на глобалном ниво. Међутим, најновији извештај ВХО о маларији 2018 каже да је потребно обновити напоре против маларије како би се смањио број смртних случајева због ове болести.

Узрочник болести
Маларију изазива сићушни паразит „Plasmodijum" и то било која од четири врсте,колико их постоји. Свака од ових врста има своју специфичност, било према реакцији на медикаменте или према локацији у организму након инфекције, али и према ефектима које има на здравог човека. „Plasmodium falciparum" je врста која се геофрафски простире у тропским и субпропским подручјима, далеко од Екватора. Инфекција овим организмом може угрозити живот оболелог у току од пара дана од уласка паразита у организам. „Plasmodium vivax", „P. malariae" и „P. ovale" су преостале врсте, које нису тако опасне по човека. Налазе се у свим тропским крајевима света, осим „P. ovale" који се налази у западној Африци.

Преносник ове болести, па и самог паразита је једна врста тропског рода комараца „Anopheles", која убодом уноси истог у организам човека.

Симптоми болести
Зависно од времена уношења паразита у организам и времена инкубације, први симптоми се могу јавити од 7-14 дана или чак 8-10 месеци након уношења паразита.
Симптоми малараије не изгледају ништа другачије од симптома које изазивају бактерије,вируси. То укључије повишену телесну температуру, главобољу, умор, појачано знојење, повраћање, али могу се јавити и сув кашаљ, болови у мишићима, повећање јетре, чак и нервне дисфункције, губитак свести. Класичан симптом маларије је појава пароксизмална циклична појава нагле хладноће којој следи дрхтавица а затим грозница и презнојавање, која се јавља свака два дана или свака три дана па чак и сваких 24-48h.
Тешку маларију обично узрокује „P. falciparum" (назива се фалципарном маларијом). Симптоми фалципарне маларије се јављају 9–30 дана након инфекције. Особе са церевралном маларијом фреквентно испољавају неуролошке, симптоме, укључујући абнормалне трзаје, нистагмус, конјуговану парализу погледа (неспособност симултаног кретања очију у истом правцу), опистотонус, епилептички напади, или кома.

Компликације
Може да изазове дисајне поремећаје, пнеумонија, некардиогени едем плућа, компензацију метаболичке ацидозе. „P.flaciparum" може да изазове нцефалопатију. Затим може се јавити увећана јетра или слезина,или оба органа, јака главобоља, низак ниво шећера у крви и хемоглобин у урину са затајењем бубрега.

Дијагноза
На болест се посумња након детаљне епидемиолошке анамнезе и симптома болести. Након клинићког прегледа и лабораториских анализа моше се дијагностиковати ова опасна болест.

Лечење
Третирање ове болести одговарајућим лековима зависи од врсте plasmodijuma која је присутна у организму човека, концентарције паразита у крви и отпорности организма.Правилна терапија маларије после 48 може уклонити све симтоме а након 3-4 дана и уклањање паразита из крвотока оболеле особе.

Превенција
Укључује ередикацију комараца, профилаксу лековима и превенцију убодима комараца. Уклањање преносника болести оцтварено је исишивањењм мочварних подручја, бољим санитарним условима, те инсектицидима. Профилакса лековима мере су које предузимају путници који путују у едемска подручја.

Teкст на основу извора уредила др Јована Наумовић, инфективно одељење Општа болница Панчево

Извори:
https://mk.wikipedia.org/wiki.
https://www.news-medical.net/news/20181120/War-against-Malaria-plateaued-worldwide-says-latest-report.aspx