МАЈ – МЕСЕЦ БОРБЕ ПРОТИВ МЕЛАНОМА

Меланом је малигни тумор меланоцита, ћелија коже одговорних за стварање меланина. У раној фази ћелије тумора налазе се у најповршнијим слојевима коже, а временом се шире ка дубљим слојевима коже, лимфним и крвним судовима преко којих се могу проширити до лимфних чворова и унутрашњих органа.

Меланом се јавља на кожи, али и на слузокожама, ноктима или у оку. У око 30% оболелих од меланома коже тумор се јавља у већ постојећем младежу, а код 70% пацијената на претходно потпуно неизмењеној кожи. Најчешће су смеђе или црне боје, али ретко могу бити без пигмента (амеланотични), црвене или боје коже.

Према подацима Регистра за рак Централне Србије из 2015. године учесталост меланома је 5.4 на 100.000 мушкараца, а 4.9 на 100.000 жена уз забележен пораст броја новооболелих. Према истим подацима, годишње се у Централној Србији меланом открије код 457 особа, што уз 160 новооболелих у Војводини чини око 620 новооболелих годишње, за 25% више у односу на 2005. годину. Од укупног броја новооболелих и даље се свега свега 20-25% меланома открије у раном стадијуму, за разлику од нпр. Немачке где се и до 80% открије у раном стадијуму захваљујући дугогодишњој едукацији становништва о томе када да се јаве на преглед лекару. Болест погађа најчешће особе од 50-60 година старости, али се релативно често јавља и код особа пре 40-те године. Зна се да је меланом други по учлесталости малигнитет код младих старости од 15-29 година и у овој популацији је чешћи код девојака, верује се због чешћег сунчања, употребе соларијума и жеље за тамним теном који је још увек симбол „доброг изгледа”, упркос опасностима које он носи. Колико је меланом злоћудан зависи од стадијума болети. Када је меланом локализован у кожи, малигни потенцијал зависи пре свега од дебљине тумора у милиметрима. Тако је животни век особа које су уклониле најповршнији тзв. ин ситу меланом непромењен што значи да је особа која га је уклонила трајно излечена.

Прогноза болести погоршава са већом дебљином тумора. Ако је меланом на хистопатолошком пресеку под микроскопом дебљи од 4 мм, већа је вероватноћа да се већ расејао путем лимфотока или крви. Због тога је неопходно борити се са заблудом да "младеж не треба дирати". Напротив, од саме хируршке интервенције нема опасности, опасно је оставити меланом да расте и да се шири у лимфоток и крвоток. Уколико је меланом захватио лимфне чворове, говоримо о трећем стадијуму болести, а када се болест прошири у унутрашнеј органе (плућа, јетра, лимфни чворови у средогруђу и трбушној дупљи или на местима на кожи удаљеним од првог меланома) говоримо о четвртом стадијуму болести. У овим фазама болести неопходна је системска терапија за меланом: хемиотерапија и у новије време биолошка терапија (имунолошка и молекуларна циљна).

Како рано да откријемо меланом? Самопреглед и преглед коже партнера и чланова породице једном у три месеца основ су раног откривања рака коже. Осим самопрегледа, преглед код дерматолога једном годишње треба да буде део систематског превентивног прегледа, посебно код особа које имају преко 50 младежа. Дерматолог осим клиничког прегледа користи и дермоскопију младежа која омогућава значајно бољу видљивост, прецизнију дијагнозу и праћење промене или појаве новог младежа помоћу дигиталне дермоскопије. Код меланома веће дебљине неретко се јављају и свраб и крварење и то најчешће без повреде, када је неопходно јавити се лекару што пре ради хируршког уклањања и постављања прецизне дијагнозе.

Савети за превенцију рака коже:

-избегавајте непотребно излагање коже сунчевим зрацима у периоду од 10 до 17 часова, ако је Ваша сенка мања од Вас тражите хлад!

-носите заштитну одећу, шешире и наочаре за сунце које су непропустљиве за УВ зрачење

-наносите крему за заштиту од сунца са фактором СПФ најмање 30 УВА+УВБ; понављати наношење свака два сата и после сваког пливања и знојења, уколико је боравак на сунцу неизбежан уз обавезно ношење заштитне одеће

-прегледајте своју кожу: ако приметите нову мрљу или чворић на кожи који се мења и расте јавите се дерматологу ради раног откривања рака коже

-прегледајте кожу партнера и чланова породице

-немојте ићи у соларијум: уколико је неопходно користите средства за самопотамњивање и наставите коришћење крема за за заштиту од сунца

-не сунчајте се да би надокнадили витамин Д, узимајте га кроз здраву исхрану и суплементе према препоруци лекара.

-током јесени, зиме и раног пролећа издвојите време за боравак напољу када год је могуће, да би свакодневно обезбедили довољну количину витамина Д.

-закажите пеглед код дерматолога једном годишње.

Текст на основу извора уредила др Милица Маравић, Служба за онкологију ОБ Панчево.

Литература:

1.Onkonet.rs

2.euromelanoma.org/serbia