Лумбални синдром

Обухвата групу различитих обољења и поремећаја чији је заједнички симптом бол у лумбалном или лумбосакралном делу кичменог стуба са иридијацијом у ноге или без ње.
Фактори ризика за појаву лумбалног синдрома су: тешки физички послови, одређене психосоцијалне особине, индивидуалне карактеристике.
По дужини трајања болести лумбални синдром се дели на: акутни (са трајањем мање од 4 недеља), субакутни (4-12 недеља) и хронични (више од 12 недеља).

У клиничкој слици доминира: аксијални бол у леђима и/или бол у нози, симптоми и знаци оштећења нервних корена (периферна дистрибуција симптома и знаковa у виду моторних слабости, поремећаја сензибилитета и вегететавних надражајних симптома), одбрамбена реакција у виду спазма паравертебралне мускулкатуре, поремећај спавања, анксиознодепресивне реакције и редукција функционалне активности пацијената што им у значајној мери нарушава квалитет живота.
Диференцијално дијагностички треба мислити на недегенеративна обољења кичменог стуба и околних структура, али и на невертеброгена обољења која могу дати одражени бол као што су многобројна обољења из абдомена и мале карлице.

Дијагноза:
Анамнеза- бол(интензитет, локализација, време јављања, квалитет бола, фактори од утицаја, досадашње лечење-природа процеса), утицај бола на дневне активности, рад, спавање и понашање-тежина процеса, медицинска историја и коморбидитети-могући узроци или фактори лошег опоравка;
Физички преглед- ход, постура, изглед и палпација паравертебралне мускулатуре, тест истезања, ход на прстима и петама, неуролошки преглед, преглед абдомена.
Додатна дијагностика - RTG, EMNG, NMR(златни стандард).

Рехабилитација пацијената са лумбалним синдромом подразумева пре свега процену пацијената и прављење плана рехабилитације, који обично садржи вежбе за побољшавање функције лумбосакралног сегмента, обуку у обављању дневних и професионалних активности, физикалне агенсе са аналгетским и антиедематозним деловањем (уколико нису контраиндиковани), едукацију и психосоцијалне интервенције.
Лечење акутне фазе састоји се од примене аналгетске и антиедематозне терапије, мировања и умереног кретања.
У субакутној фази примењујемо физикални третман за смањење инфламације, бола и мишићног спазма. Такође се примењује дозиран и индивидуално прилагођен кинези третман.
Хронична фаза лумбалног синдрома подразумева примену агенаса и хидротерапије у циљу отклањања болова. Кинезитерапија подразумева јачање леђне и трбушне мускулатуре .Вежбе треба радити свакодневно 20-30 минута. Неопходна је едукација заштитних покрета и положаја лумбосакралне кичме.
Индикације за оперативно лечење су: инконтиненција, појава синдрома кауде еквине, појава парапарезе, али и проградијентна мишићна слабост и упоран бол који су присутни и поред предузетог конзеративног лечења у трајању од 4 до 6 месеци.

Текст на основу извора уредила др Ана Павловић, Општа болница Панчево, Служба за физикалну медицину и рехабилитацију

Извор:
Основи физикалне медицине и рехабилитације,група аутора Лумбални бол, др Љубица Константиновић

Датум: 30.1.2023.