1 2 3 4 5

Вести



ХРОНИЧНА ЛИМФОЦИТНА ЛЕУКЕМИЈА (ХЛЛ)

Хронична лимфоцитна леукемија (ХЛЛ) представља малигно обољење (канцер) крви и костне сржи. Термин хронична односи се на чињеницу да се ова врста леукемије развија доста спорије од осталих. Термин лимфоцитна означава да малигне ћелије воде порекло од белих крвних зрнаца званих лимфоцити, који имају улогу у борби организма против различитих инфекција. Малигно измењени лимфоцити нагомилавају се у периферној крви, коштаној сржи и секундарним лимфним органима (лимфни чворови, слезина, лимфно ткиво гастроинтестиналног тракта).

ХЛЛ је најчешћа леукемија одраслих, старијих особа. Ређе се јавља код особа млађих од 50 година. Рођаци првог степена оболелих од ХЛЛ имају три пута већу вероватноћу да оболе од ХЛЛ или неке друге врсте лимфопролиферативне болести у односу на општу популацију. Нешто чешће оболевају особе мушког пола, и повећани ризик за настанак ХЛЛ имају особе које се излажу одређеним хемијским супстанцама (хербициди и инсектициди).

КЛИНИЧКА СЛИКА

У раној фази болести већина болесника са ХЛЛ нема значајну симптоматологију. Током напредовања болести може доћи до појаве следећих симптома и знакова: замора, повишене температуре, појачаног ноћног знојења, губитка телесне тежине и учесталих инфекција, нарочито херпес симплекс и херпес зостер вируса. Прегледом болесника наилазимо на увећане, безболне лимфне жлезде, увећање јетре и слезине, бледило због анемије и знакове крварења на кожи.

ДИЈАГНОЗА

Основни тест у постављању дијагнозе ХЛЛ је крвна слика и број лимфоцита изнад 5 x 109/ л (нормално 1.5 – 3.5 x 109/л) у трајању од најмање три месеца. Могу се наћи и повишене вредности ЛДХ и бета 2 микроглобулина у серуму. Пункција и биопсија коштане сржи имају значајну улогу у процени распрострањености и прогнози ХЛЛ. За процену захваћености других органа користе се рендген (РТГ) плућа, ултразвук (УЗ) стомака и компјутеризована томографија (ЦТ).

КОМПЛИКАЦИЈЕ

Код болесника са ХЛЛ може доћи до развоја аутоимуних феномена (хемолитичке анемије, имунолошке тромбоцитопеније ), инфекција због компромитованог имуног система, агресивног лимфома и развоја малигнитета других органа.

ЛЕЧЕЊЕ

Индикација за лечење ХЛЛ је постојање активне болести, што подразумева: развој или погоршање анемије и/или тромбоцитопеније; симптоматско и прогресивно увећање слезине (слезина већа од 6 и више цм испод левог ребарног лука); симптоматско, прогресивно и веома изражено увећање лимфних жлезда (лимфна жлезда већа од 10 цм у пречнику); прогресивно повећање броја лимфоцита у леукоцитарној формули (повећање броја лимфоцита за 50% током 2 месеца или удвостручење броја лимфоцита током 6 месеци); постојање симптома као што су губитак у телесној маси, најмање 10% за 6 месеци, замор, повишена температура преко 38С у трајању од 2 и више недеља без потврђене инфекције, ноћно знојење које траје дуже од месец дана без потврђене инфекције. У оквиру терапијског приступа примењују се хемиотерапија, примена моноклонских антитела и у неким случајевима трансплантација коштане сржи.

ПРОГНОЗА

Клинички ток ХЛЛ варира, тако да постоји група болесника која нема симптоме или компликације болести и никад не захтева лечење, док са друге стране постоје болесници са агресивном формом болести која се карактерише брзом прогресијом и лошим терапијским одговором.

Др Олгица Перичин, специјализант интерне медицине

Извори:

Врховац , Б. Уџбеник из Интерне медицине

Harrison’s Principles of Internal Medicine 20th Edition