1 2 3 4 5

Вести



АЛЕРГИЈА НА ЛАТЕКС

Латекс је млечни биљни сок добијен из каучуковог дрвета (Hevea brasiliensis). Након сакупљања се центрифугира ради добијања 60% суве гуме. Латекс је флексибилан, еластичан и релативно јефтин материјал који се користи у бројним здравственим и потрошачким продуктима. Он формира ефикасну баријеру против инфективних организама, и користи се у медицинским производима као што су хируршке рукавице, делови катетера, вентилациони балони, респираторни и интравенски катетери. Такође се користи и за друге производе укључујући балоне, кондоме, дијафрагме, цуцле, играчке, гумена црева, аутомобилске гуме...

Природни латекс представља потентни алерген, који годинама уназад представља важан здравствени проблем. Преосетљивост на латекс је други по реду узрочник интраоперативне анафилаксе, после мишићних релаксанаса. Алергија на латекс је присутна код 1-5% опште популације. Особе са повећаним ризиком за развој алергије на латекс укључују: здравствене раднике као и оне који често носе рукавице од латекса, особе са претходним вишеструким операцијама (10 или више), деца са спином бифидом, особе често изложене природном гуменом латексу, укључујући раднике у производњи гуме, особе са другим алергијама (као што је алергијски ринитис или алергија на одређену храну).

Преосетљивост на латекс настаје као резултат директног контакта са производима од природне гуме. Инхалација честица латекса је чест начин настајања сензибилизације. Медицинске рукавице су обложене талком, што им омогућава лакше стављање и скидање. Талк апсорбује протеине латекса, а затим их разноси ваздухом до дисајних путева. Преосетљивост је чешћа код особа са атопијском конституцијом.

Рани или I тип преосетљивости су реакције које настају IgE посредованим одговором на протеин латекса, и могу се рангирати од уртикарије до анафилаксе (шока). Тип I реакције се мора размотрити код пацијената који имају ране кожне промене након контакта са срукавицама од латекса. Када имунски систем детектује алерген, долази до продукције антитела из класе IgE, уз започињање ослобађања хемијских супстанци унутар организма. Једна од супстанци је хистамин. Хистамин је делимично одговоран за црвенило, свраб и отицање које се дешава у кожи током алергијске реакције, и доводи до појаве симптома уртикарије, раша, цурења из носа, отока капака. Хистамин такође може довести до отежаног дисања, а у најтежим случајевима и до шока са падом крвног притиска, убрзаног пулса и отицања ткива. Алергијске реакције на латекс се рангирају од благих до веома озбиљних. Сваке године постоји стотине случајева анафилаксе, по живот опасне алергијске реакције, због алергије на латекс. Тежина алергијске реакције на латекс се може погоршавати са понављаним излагањем супстанци.

Касни или IV тип хиперсензитивне реакције посредован је Лангерхансовим ћелијама које процесују антигене и презентују их Т-ћелијама коже. Овај тип реакција је обично узрокован хемикалијама, акцелерантима и антиоксидантима у рукавицама, а не самим латексом. Ово доводи до појаве симптома контактног дерматитиса (неколико сати до 48 сати након контакта), што је типично за тип IV реакције.

Одређено воће и поврће као што су банана, кестен, киви, авокадо и парадајз, могу проузроковати алергијске симптоме код неких особа са преосетљивошћу на латекс (познато као латекс-воће синдром).

Дијагноза: не постоји стандардизовани протокол за тестирање преосетљивости на латекс. Комплетна анамнеза је веома важна и од велике помоћи. Кожни „prick test“ је најсензитивнији тест који потврђује рану преосетљивост (тип I реакције). Мерење in vitroнивоа латекс-специфичних IgE се сматра најкориснијим тестом за потврду суспектне тешке алергије, јер не постоји ризик од настајања анафилаксе. „Рукавица провокациони тест“ иако није тест првог избора, је користан када је анамнеза неусаглашена са резултатом IgE. У току теста пацијент носи један прст од латекс рукавице док лекар посматра реакцију. Уколико нема уртикарије након 15 минута, повећава се зона (површина) експозиције. Тест се закључује или као позитиван, уколико се јави уртикарија, или као негативан, уколико је пацијент у могућности да носи целу рукавицуу току 15 минута без реакције. Кожни „patch test“ је сензитиван за дијагностиковање типа IV касне преосетљивости на адитиве у гуми. Изводи се наношењем узорка алергена на интактну кожу, прекривеног заштитном облогом. Након уклањања узорка проверава се реакција на кожи пацијента за 30 минута, 24 сата, и 48 сати. Специфични бронхопровокациони тест се изводи различитим методама, коњуктивални и назални провокациони тест се такође користе, мада су генерално од мањег значаја.

Третман: упориште терапије код алергије на латекс је у третману присутне реакције и превенцији будућих реакција. Уколико постоји сумња на тип I преосетљивости на латекс, све процедуре треба да се изводе са инструментима и уређајима без латекса, као и са одговарајућом заштитном одећом. Ради смањивања ризика за пацијента користити високо квалитетне рукавице без латекса. За високо ризичне пацијенте је потребно обезбедити вештачко дисање и интравенски приступ у условима без латекса. Неопходна је добра едукација ради избегавања будућих експозиција. Избегавати храну која има укрштену реактивност са латексом. Тип I реакције се третира као и било која друга системска алергијска реакција. Камен темељац третмана је употреба епинефрина (адреналина) и H1 антихистаминика. Системски кортикостероиди и Н2 блокатори могу бити од користи. За сада нема специфичне имунотерапије која се показала ефикасном, те су потребна допунска истраживања. Тип IV реакције (локализовани контактни дерматитис) се може третирати топикалним стероидима, и едукацијом ради избегавања будућих експозиција.

Др Мирјана Марић, Општа болница Панчево

Извори:

Аcta Clinica, Алергијске реакције изазване лековима, Др сци мед М. Богић, гост уредник, децембар 2015.