КАРЦИНОМ ЛАРИНГСА

Карциноми ларингса најчешћи су малигни тумори главе и врата, чине 2-5% свих малигних тумора. Према локализацији, могу бити у регији супраглотиса (епиглотис, ариепиглотични набор, аритеноиди), глотиса (гласнице) и у субглотичној регији. Најчећи је, у 60-65%, у регији глотиса. Чешће се јављају код мушкараца (90%), и у периоду између 6. и 7. деценије живота.

Што се тиче хистологије, најчешћи су планоцелуларни карциноми, у 90% случајева, који могу бити добро до слабо диферентовани. Значајно ређе се јављају лимфоми и саркоми . Бенигни тумори ларингса могу бити хондорми, остеохондроми и хемангиоми. Фактор ризика за настанак тумора може бити пушење, конзумирање алкохола.

У клиничкој слици доминира промуклост, те зато, сваку промуклост која траје дуже од 3 недеље, треба озбиљно схватити, и учинити додатну дијагностику. Болно гутање такође може бити један од симптома, чешће код супраглотичних карцинома; бол у уху такође може бити знак супраглотичних лезија. Ређи симптоми су отежано дисање, стридор, осећај присуства страног тела. Лимфаденопатија, посебно југулодигастричних и средњих југуларних лимфних чворова нађе се у око 50% супраглотичних карцинома. У свим случајевима продужене промуклости, потребно је учинити индиректну ларингоскопију, након тога уколико је индиковано и директну ларингоскопију или фиберларингоскопију. За дефинитивну дијагнозу неопходно је урадити биопсију и добити јасан хистопатолошки налаз. Поред постављања дијагнозе основне болести, неопходно је урадити и додатна радиолошка снимања ради стажирања болести, и одлуке о даљем лечењу.

Избор терапије зависи од локализације болести, али и њене проширености. Уз уклањање карцинома, сврха лечења је и што боље очување функције овог комплексног органа.

Зрачење и хируршки захват, чине основу лечења. Ране туморске лезије ( Тис, Т1, Т2) имају подједнако успешно лечење и зрачењем и хирургијом. Од хируршких захвата, код раног супраглотичног карцинома спроводи се супраглотична ларингектомија. Кордектомија, хемиларингектомија или вертикална парцијална ларингектомија спроводе се код раног карцинома глотиса. У проширеном стадијуму тумора ларингса обавља се тотална ларингектомија. Само зрачење се успешно спроводи код раних тумора гласница, уз њихово очување. Зрачење је транскутано, а доза и поље зрачења зависе од локализације и величине тумора. Зрачењем се постиже локална контрола раних лезија глотиса и супраглотиса, у више од 75% случајева. Узнапредовали тумори се лече комбинованим третманом, операцијом и постоперативним зрачењем лежишта примарног тумора и лимфних чворова врата.

Хемиотерапија је вид лечења у којем се користе лекови који спречавају раст канцерских ћелија било убијањем ћелија или утицајем на престанак њихове деобе. У циљу лечења карцинома ларинкса хемиотерапија се може користити за смањивање тумора пре операције или радиотерапије или у комбинацији са радиотерапијом како би се она учинила ефикаснијом. Такође, може се користити за узнапредовали карцином ларинкса или карцином који се поново вратио након лечења у циљу ублажавања симптома и успорења раста тумора. Лекови за хемиотерапију се примењују интравенски у облику ињекције једном у 3-4 недеље, у трајању од 6 месеци. Хемиотерапија оштећује и здраво ткиво, те су нежељени ефекти уобичајени: умор, малаксалост, губитак косе, губитак апетита, дијареја, ране и улцерације у устима. Она слаби имунски систем и чини га још више подложнијим инфекцијама и болестима. Из тог разлога од пресудне је важности пријавити све симптоме попут појаве фебрилности, грознице и упорног кашља. Такође, требало би избегавати контакт са људима за које се зна да су оболели од неке инфекције.

Прогноза карцинома ларингса зависи од величине и проширености тумора. Супраглотични карцином ларингса, без цервикалних метастаза, има петогодишње преживљавање 80-90%.

Текст на основу извора уредила др Милица Маравић, Служба за онкологију ОБ Панчево.

Литература:

Књига Онкологија, Мирко Шамија и сарадници

https://bcell.rs/edu-hub/diseases/58