ЛАЈМСКА БОЛЕСТ

Лајмска болест се дефинише као мултисистемска инфламаторна болест коју преносе крпељи.
Изазива је спирохета „Borrelia burgdoferi" . Преноси се уједом крпеља рода Ixodes (у нашој земљи „Ixodes ricinus") чији су природни резервоари ситни глодари (мишеви). Болест је распрострањена у многим деловима света где се запажа сезонско јављање од маја до јула. После уједа крпеља долази до инокулације борелија у кожу и њиховог ширења. Kрпељ треба да је присутан минимум 48 сати да би дошло до сигурне инокулације узрочника.

КЛИНИЧКА СЛИКА
Лајмска болест развија се по стадијумима са ремисијама и егзацербацијама. После периодa инкубације (3 до 32 дана) почиње миграција кроз кожу па настају локалне промене. Из коже може доћи до лимфогеног ширења уз појаву регионалне лимфаденопатије као и ширења путем крви у органе за које борелија показује афинитет (нервни систем, зглобови, срце).

1. ПРВИ СТАДИЈУМ (дани)
Мигрирајући еритем (ЕМ) карактеристична је кожна манифестација болести која се јавља скоро код свих болесника. Настаје на месту уједа крпеља .Обично траје 6 – 8 дана и за то време почиње да бледи у централном делу. Најчешће се налази на бутинама, препонама и пазуху. Обично нема локалних симптома као што су свраб, бол, али се могу јавити системске тегобе у виду малаксалости, болова у мишићима и зглобовима, главобоља, температура и укоченост врата.
2. ДРУГИ СТАДИЈУМ (дани или недеље)
Дисеминована инфекција повезана je са карактеристичним симптомима на кожи, нервном и коштано мишићном систему. Манифестује се појавом менингитиса, кранијалног неуритиса, ређе енцефалитисом. Кардијалне манифестације се јављају код половине пацијената са Лајмском болести, могући су поремећаји срчаног ритма, миокардитис И перикардитис.
3. ТРЕЋИ СТАДИЈУМ (месеци и године) позна инфекција која перзистира
У овом стадијуму може се јавити хронични, прогресивни артритис који траје дуже од годину дана где је захваћен један или више зглобова. Најбоље дефинисана касна неуролошка манифестација je прогресивни енцефалитис који се не повлачи спонтано. Јављају се проблеми са памћењем, депресија, главобоља и дезорганизованост. Код старијих особа кожне манифестације јављају се у виду промена и отока на кожи асиметрично на дисталним деловима екстремитета (Acrodermatitis chronica).

ДИЈАГНОЗА БОЛЕСТИ
Борелије се могу изоловати из коже код свих болесника са миграторним еритемом, мада је за дијагнозу довољан клинички налаз.
Изолација је могућа и из других материјала (крв, ликвор, зглобна течност), али су налази ретко позитивни. Серолошка дијагноза се данас најчешће користи, нарочито у другом и трећем стадијуму болести. Имунолошки одговор настаје неколико недеља од клинички манифестне инфекције. Од значаја су и лабораторијски параметри па се уочавају повишена седиментација, леукоцитоза, лако повишене трансаминазе.

ТЕРАПИЈА
Лајмска болест лечи се антибиотицима.
Избор антибиотика зависи од тежине клинчке слике и стадијума болести, а најбољи ефекти лечења постижу се на самом почетку болести. Миграторни еритем лечи се пероралним ординирањем антибиотика и то Довицином, Амоксицилином и Цефуроксимом најмање током 14 дана. Менингитис и друге неуролошке манифестације лече се парентералним ординирањем Пеницилина или Цефалоспорина (Цефтриаксон) који се дају 14 – 28 дана. У симптоматској терапији ординирају се нестероидни антиинфламаторни лекови који ублажавју симптоме код свих стадијума болести.

ПРЕВЕНЦИЈА
Најбољи начин превенције је избегавање експозиције крпељима што се постиже ношењем заштитне одеће као и уклањањем крпеља са коже у току прва 24 сата од уједа уколико је дошло до експозиције. Антибиотска профилакса се не препоручује.

Текст на основу извора уредила др Тања Богојевић , Одељење за пријем и збрињавање ургентних стања

Извор: Инфективне болести, Уџбеник за студенте медицине, Медицински факултет, Катедра за Инфективне болести