Лaмjскa бoлeст

Лajмскa бoлeст je инфeктивнo oбoљeњe чиjи je узрoчник бaктeриja „Borelia burgdorferi". Зaрaжaвaњe људи нaстaje убoдoм крпeљa рoдa Иксoдeс кojи су прeнoсиoци oвe бaктeриje. Инфeкциja нajчeшћe зaхвaтa кoжу, нeрвни систeм, зглoбoвe и срцe, aли мoгу бити нaпaднути и сви oстaли oргaни и систeми.
Откриће лајмске болести везује се за епидемију упале зглобова у граду Лајму, држава Конектикат, САД (1975.) када је по први пут уочена могућа повезаност промена на зглобовима са појавом необичне оспе на кожи и убодима крпеља. У даљим истраживањима откривен је узрочник болести (бактерија имена „Borelia Burgdorferi"), доказана је улога крпеља из рода Иксодас у путу преношењу инфекције, као и појављивање болести на подручијима где има заражених крпеља, при чему је утврђена захваћеност различитих органа и система органа.

Од тада до данас обољевање од лајмске болести се региструје у преко четрдесет земаља САД, у скоро свим земљама Европе, на подручију Далеког Истока, Аустралије и Северне Африке. Први случај лајмске болести у Србији откривен је на подручију Београда априла 1987.године.
Лајмску болест одликује разноврсност симптома и знакова који се могу сврстати у три стадијума. Они немају увек јасно одредене границе и понекад се преклапају. Лако се болест најчешће завршава у првом стадијуму, њен ток је непредвидљив са могућим развојем хроницитета. Поред испољавања различитих симптома могућа је и асимптоматска инфекција, као и поновна инфекција након новог убода зараженог крпеља.
Болест најчешће почиње појавом карактеристичног црвенила на месту убода крпеља „Erythema migrans". Јавља се после један до месец дана (просечно 7-10 дана) од убода у виду безболног црвенила у равни коже, приближно је овалног облика, шири се према периферији и може да буде величине од неколико сантиметара до висе десетина сантиметара. С временом промена почиње да бледи у средини и добија прстенасти изглед са јаче или слабије израженим црвеним рубом. Ово је сигуран знак првог стадијума лајмске болести. Јавља се у преко 50% до 75% оболелих. Понекад постоји проблем у препознавању ове почетне манифестације лајмске болести. То се углавном дешава у случајевима кад она није типична по изгледу, или код пацијената који нису регистровали убод крпеља (откинут приликом чешања, у току купања, или на било ком теже видљивом месту као што је космати део главе, леђа исл.).
Истовремено се могу јавити и повишена телесна температура, главобоља, болови у мишићима и зглобовима, увећање и болност локалних лимфних жлезда. Рано откривање и лечење у овом стадијуму спречава напредовање болести и прелазак у други стадијум.
Промене другог стадијума се испољавају после неколико недеља или месеци и то као јаче изражени симптоми и знаци стања сличног грипу, појава неколико мањих црвених печата на кожи који нису повезане са местом убода крпеља (личи на алергију), запаљење можданих опни или нерава, зглобова, срчаног мишића и других органа.
У случајевима пропуштеног или неадекватног лечење болести у овом стадијуму, после десет месеци или више година, може да доде до трајних оштећења зглобова, нервног система и коже. Ове промене припадају трећем стадијуму лајмске болести и утичу на смањење радне способности и настанак инвалидности.

ШТА ТРЕБА ЗНАТИ О КРПЕЉИМА?
Крпељи су паразити који се хране крвљу животиња и човека. Истовремено, они су природни резервоари и преносиоци узрочника заразних болести, међу којима је и лајмска болест. Уколико су заражени узрочником ове болести, у току храњења могу да пренесу инфекцију на довека. За пренос борелије бургдорфери потребно је око 24h. Важно је знати да нису сви крпељи заражени и да сваки убод крпеља не значи обавезно и настанак инфекције. Према подацима истраживања и праћења заражености крпеља на подручију Београда, проценат заражених крпеља у последњих неколико година је око 25%.
Ови паразити се налазе у природи на зеленим површинама које им омогућавају довољно влажности и сеновитости. То су подручија обрасла високом травом, шибљем, жбуновитим растињем, затим шуме, ливаде, али и неуредена дворишта и парковске површине. Крпељи бораве на власима траве, гранама и листовима зеленог растиња до висине 1 метра. Најактивнији су у периоду храњења, који на нашим просторима траје од почетка пролећа до касне јесени. Појачана активност и интензивнији боравак људи у природи са почетком лепог и топлог времена доприносе наглом повећању броја особа са убодом крпеља. Из тих разлога највећи број особа са убодом региструјемо у мају и јуну, а највећи проценат оболелих у почетном стадијуму болести у јуну.

КАКО СПРЕЧИТИ УБОД КРПЕЉА?
• Уређивањем зелених површина: кошењем траве, уклањање жбуња и опалог лишћа, скупљање уклањање отпада.
• Избегавање боравка у шумовитим подручијима (посебно оних подручија која се граниче са зеленим површинама другачијег састава), на неуређеним површинама обраслим травом, жбуновитом растињу, као и поред ивица путева и стаза.
• Смањивање површине коже која може бити изложена убодима крпеља: ношење одеће дугих рукава и ногавица, увлачење ногавица у чарапе, те употребом репелената за одећу и кожу.
• Ношење одеће светлих тонова омогућава лакше уочавање крпеља на гардероби.
• Свакодневни рутински преглед коше након боравка у природи, не заборављајући и детаљан преглед косматог дела главе.

СПРЕЧАВАЊЕ ЗАРАЖАВАЊА НАКОН УБОДА КРПЕЉА
• Свакодневни преглед коже и одеће након боравка у природи.
• Одстрањивање крпеља 24 h након његовог качења за кожу смањује вероватноћу за пренос бактерије, изазивача лајмске болести.
• Одстрањивање крпеља треба обавити стручно и искључиво механички ( пинцетом и без икакве предходне употребе препарата попут уља, ацетона, алкохола и др. ова средства изазивају повраћање црвеног садржаја од стране крпеља у коме се могу налазити узрочници инфекције). При вађењу крпеља пинцету треба прислонити што близе кожи, притом треба водити рачуна да се тело крпеља не згњечи или да не дође до кидања било ког дела његовог тела. Пинцета се најпре мало повуче на горе, колико је довољно да се крпељ одигне од коже, а затим се полако извлачи из коже. Након завршеног вађења место убода се дезинфикује алкохолом или неким другим антисептиком. Уколико вађење није обавило стручно лице, те је део крпеља попут рилице заостао, обавезно је да се особа за даљу помоћ обрати лекару

СИМТОМИ, ДИЈАГНОСТИКА, ЛЕЧЕЊЕ
• Место убода крпеља се прати се три месеца. Појава карактеристичног црвенила на месту убода уз могућу појаву општих симптома и знакова инфекције (повишена телесна температура, болност у кастима, зглобовима и мишићима, општа слабост и малаксалост, увећане локалне лимфне жлезде) је знак инфекције узрочником лајмске болести и захтева обавезно лечење. Раним откривањем болести и адекватним лечењем спречава се развој другог и трећег стадијума болести.
• Према наводима Међународног удружења за лајмску и удружене болести („ILADS – International Lyme and Associated Diseases Society guidelines") тестови за утврђивање заражености крпеља нису 100% тачни. Тест на BB (Borelia Burgdorferi) може бити негативан, а крпељ може бити заражен
• Не значи да ћете увек добити лајмску болест иако сте имали убод зараженог крпеља; продуженим боравком крпеља на кожи повећава се и шанса преноса бактерије, изазивача обољења.
• Неће се код свакога појавити црвенило („erythtema migrans"), али ако се јави то је сигуран знак да особа има лајмску болест
• Дијагноза лајмске болести се поставља на основу симптома и клиничких знакова; претпоставља се је број оболелих 8-10 пута већи од пријављених
• Лечењу се приступа индивидуално!
• Лајмска болест може имитирати преко 200 болести (Велики имитатор): Алцхајмерову болест, аутизам, синдром хроничног умора, Гилиан-бареов синдром, инфективну мононуклеозу, мултиплу склерозу, Паркинсонову болест, реуматоидни артритис, системски лупус…
• Антибиотици су ефикасни према узрочнику Лајмске болести, посебно у њеној раној фази, када их треба применити у максималним дозама и довољно дуго.
• Посебан проблем у лечењу представљају оболели од хроничне форме Лајмске болести. Веома је важно искључење других сродних стања, а ефекат лечења се често види тек после вишеседмичне, некада и дуже, антибиотске терапије.

Текст на основу извора уредила др Јелена Милетић, клинички лекар ОБ Панчево

Извор:
-Мр Сц. Мед. Др Невенка Павловић, специјалиста епидемиологије; Др Ивана Беговић-Лазаревић - специјалиста епидемиологије - „Лајмска болест“
- http://www.zdravlje.org.rs
- http://www.drbojic.com/lajmska-bolest