Лабораторијске анализе: Испитивање функција јетре

Јетра је орган од вишеструког значаја за организам. Између осталог, јетра врши највећи број биохемијских реакција у људском телу, стога се често назива његовом „хемијском фабриком“. Како би се процес тих биохемијских реакција лакше извршио неопходно је присуство одређених молекула и ензима, а ћелије јетре су њима богате. Различите ензиме можемо наћи у различитим ћелијама тела. Овде ће бити реч о онима помоћу којих клиничари дијагностикују болести јетре, али и о другим молекулима који се у те сврхе користе.

Аланин аминотрансфераза (ALT)
Помиње се још и као глутамат-пируват трансаминаза (GPT).
Предоминантно се налази у јетри. Мање вредности налазимо у бубрезима, срцу, скелетним мишићима. Повреда или обољење које захвати функционални део јетре (паренхим) довешће до претераног отпуштања у крвоток, и тиме повисити ALT вредности у серуму. ALT је високо специфичан тест за болести јетре. Однос ALT/AST (Де Ритис коефицијент) у серуму здравих људи има вредност мању од 1. Вредности овог коефицијента преко 1 указује на оштећење паренхима јетре, с обзиром да је ALT специфичнији за ткиво јетре од AST.
Уредан налаз: 5-35 IU/L. Код старијих особа вредности су нешто више.
Индикације: постављање дијагнозе и праћење болести јетре, жучне кесе и жучовода.
Резултати:
• Благо повишени нивои: миозитис, панкреатитис, инфаркт миокарда, инфективна мононуклеоза, стања шока
• Умерено повишени нивои: цироза/тумор јетре, холестаза (камен у жучној кеси/путевима), лекови који оштећују јетру, тешке опекотине
• Значајно повишени нивои: хепатитис, хепатичка некроза, исхемија јетре

Аспартат аминотрансфераза (AST)
Помиње се још и као глутамат-оксалацетат трансаминаза (GOT).
Активност AST је највећа у срчаном мишићу, затим јетри,скелетним мишићима и бубрезима, па је њено одређивање значајно за болести које погађају ове органе.
I AST и ALT су нормално присутне у плазми, жучи, ликвору, пљувачци, али их нема у урину, изузев и случају оштећења бубрега. Повећана активност AST у ликвору AST (мождана течност) може да укаже на оштећење можданог ткива са веома лошом прогнозом, или туморски процес можданог ткива. AST је такође присутна у црвеним крвним зрнцима, па њихово разарање може бити узрок повишених вредности овог ензима у серуму.
Уредан налаз: 5-35 IU/L. Код старијих особа вредности су нешто више.
Индикације: постављање дијагнозе и праћење инфаркта миокарда, мишићне дистрофије, дерматомиозитиса.

Алкална фосфатаза (скраћено ALP или ALK fosf.)
Овај ензим налазимо у 4 различита облика, у ткиву јетре, костију, постељици и цревима. Ипак, ALP у серуму потиче највећим делом из ћелија јетре и костију. Како је главно место производње ензима у ћелијама јетре које су у близини жучних каналића – овај ензим је највиши код застоја (опструкције) жучних путева, као и другим болестима јетре.
Кост је други најчешћи извор повишене алкалне фосфатазе, а повишене вредности налање се код убрзаног метаболизма њеног ткива: како стварања, тако и разарања.
Уредан налаз: 30-120 UI/L. Код старијих особа вредности су нешто више.
Индикације: болести жучовода, јетре, костију
Стања која могу лажно повисити концентрације су скорији унос оброка, убрзани раст код деце, унос лекова (албумин, алопуринол, антибиотици, метил-допа). Повишене концентрације налазимо у:
• болестима јетре: цироза, тумори,
• застоју жучи
• болестима костију: метастатски тумори, фрактуре у зарастању, Пеџетова болест, реуматоидни артритис
• хиперпаратиреоидизам
• инфарткту црева, срца, али и у нормалној трудноћи и нормалним костима деце у развоју.

Гама-глутамил транспептидаза (γ-GT, GGT)
γ-GT је ензим највише заступљен у ћелијама жучних путева. У односи на ALP овај ензим је специфичнији показатељ ових обољења јер његова активност не мења у болестима костију што је веома корисно у диференцијалној дијагностици скелетних и хепатобилијарних обољења.
Уредан налаз: мање од 30 IU/L
Индикације: постављање дијагнозе и праћење болести јетре, жучне кесе и жучовода.

Билирубин
Црвена крвна зрнца у себи носе беланчевину хемоглобина. Познато је да је просечан животни век ових ћелија око 120 дана. Након тога, оне дотрајавају и бивају уклоњене из крвотока, а њихове компоненте и разграђене у ткивима на простије молекуле. Управо овим процесом из хемоглобина настаје хем, а из њега билирубин. Овај молекул затим улази у крвоток како би био конјугован у јетри. У крвотоку он је везан за албумине серума. У овом везаном облику оне не може реаговати са хемијским реагенсима који се користе у лабораторијама; да би дошло до реакције он се мора одвојити. Овај део серумског билирубина се често означава као „индиректан билирубин“ зато што не реагује директно са реагенсом.
Други део билирубина чини онај који је стигао до јетре где је био конјугован, и као такав могућ за директну реакцију у лабораторији. Одај део билирубина серума се зове „директан билирубин“.
Нормално, билирубин наставља свој пут преко жучи у црева. Ту се претвара у уробилиноген, затим у стеркобилиноген који се излучује столицом. Иначе, он столици даје тамномрку боју.
Део уробилиногена се из црева упија и излучује мокраћом.
Уредан налаз: 3 – 17 µmol/L. Серумска вредност преко 35 µmol/L узрокује жутицу, када се билирубин таложи у кожи, слузокожи и беоњачама.
Индикације: жутица како клинички знак, дијагностика и праћење болести јетре и жучних путева.
Тумачење:
• пораст индиректног билирубина значи или повећану производњу билирубина или смањен капацитет јетре за конјугацијом.
Стања: хемолиза, унутрашње крварење, пернициозна анемија, талесемија, керниктерус, урођена стања (Жилберов синдром, Криглер – Наџар синдром), слабост срца, унос римфапицина, контраста
• пораст оба билирубина –смањен капацитет и конјугације и излучивања билирубина. Стања: оштећење јетре, вишеузрочно.
• пораст конјугованог билирубина -поремећај жучовода, или узимање одређених лекова
Стања: камен у жучној кеси/жучоводу, запаљење жучовода, тумор ГИТ-а, лекови.

Албумини плазме, протромбинско време
Поред већ наведених улога, јетра такође производи албумине – најраспрострањеније беланчевине крви. Њихова концентрација у плазми се креће од 40 – 60 mg/L.
Пад албумина указује на оштећење јетре, али и нефротски синдром и слабост срца, те је увек неопходно узети и ова стања у обзир.
Јетра производи и разне ензиме неопходне за згрушавање крви (факторе коагулације). Овде се такође складишти и витамин К, неопходан за коагулацију. Један од тестова којим се коагулација процењује је протромбинско време. Продужено протромбинско време указује на мањак фактора коагулације, што настаје као последица оштећења јетре.

Текст на основу извора уредио др Стефан Живановић Општа болница Панчево.

Извори:
Lab Values and their Meanings, Anita Dickson, LPN September 2011.
Приручник за практичне вежбе из биохемије, (Александра Исаковић et al.); 7. изд. Универзитет у Београду, 2015.
Oxford Handbook of Clinical Medicine; 8 изд. 2012.
слика: „Метаболизам билирубина“. Према Дамјанов И. Pathology for the Health Professions, стр 572.