1 2 3 4 5

Вести



Лабораторијске анализе – електролити (2.део)

Поред натријума, хлора и калијума, битну улогу за нормално фукнционисање организма имају калцијум и фосфор.

Калцијум је изузетно значајан минерал и, по укупној количини, најзаступљенији катјон (позитивно наелектрисани јон) у организму. Највећи део калцијума се налази у коштаном скелету (99%), углавном у облику ванћелијских кристала хидроксиапатита док мека ткива и телесне течности садрже свега 1% калцијума.
Нормална концентрација калцијума у крвној плазми креће се од 2,21 до 2,65 mmol/L. У плазми се он налази као слободан (калцијум-јон, Ca2+), везан за протеине плазме (албумине) или у комплексу са другим јонима (фосфати, цитрати, бикарбонати). Као слободан, или јонизован калцијум, налази се у концентрацији 1 – 1,25 mmol/L, док је за протеине везано око 40% укупног калцијума у плазми.
Ванћелијски јонизовани калцијум је значајан за минерализацију костију, процес коагулације крви, и одржавање мембранског електричног потенцијала. Такође, он представља извор одржавања нормалне концентрације унутарћелијског калцијума.
Унутарћелијски калцијум укључен је у велики број ћелијских процеса – мишићна контракција, секреција хормона, метаболизам гликогена и ћелијска деоба.

Фосфор се у организму налази у облику неогранског (соли фосфорне киселине, фосфати као најчешћи облик) и органског фосфора (фосфатна група у ДНК, фосфолипиди, фосфопротеини, као и молекула од изузетног значаја за метаболизам и спровођење информације у ћелијама: „ATP“-a, „cAMP“-a, „NADP“-a). Највећи део, око 85%, налази се у скелету, док се преостали део налази у ткивима и то пре свега унутарћелијски, док је свега 0,1% присутно у ванћелијској течности.
Плазма садржи око 0,81 – 1,45 mmol/L неорганског фосфора. Његова улога је одржавање нормалне унутарћелијске концентрације фосфора, минерализацију коштаног ткива, као и формирању фосфатног пуфера – једног од система који регулише „pH“ вредност крви.

Фактори који одржавају равнотежу (хомеостазу) калцијума и фосфата у организму су:
• паратиреоидни хормон („PTH“) – хормон параштитасте жлезде
• витамин Де и његов дериват калцитриол
• калцитонин – потиче из штитасте жлезде
• серумски мангезијум
• везивање за протеине: Већ је речено да је чак 40% серумског калцијума везано за албумине. Лабораторијске машине обично мере укупни калцијум корекција укупног калцијума врши се тако што се дода 0,1 mmol/L укупном калцијуму за сваких 4 g/L за које је амбумин испод 40 g/L. Kада је реч о повишеном албумину, одузимање се врши на сличан начин. У овим случајевима, постоји и други начин да се добије вредност јонизованог калцијума, а то је његово директно мерење посебном биохемијском методом.

Индикације за тестирање:
• Поремећај вредности ових минерала у серуму
• Постављање дијагнозе болести разних органа, као и
• Праћење тока болести, након што је дијагноза постављена.

Повишене вредности калцијума у серуму назива се хиперкалцемија; снижена – хипокалцемија. Сходно томе, имамо хипер- и хипофосфатемију.

Хиперкалцемија
• Симптоми и клинички знаци: бол у трбуху, повраћање, опстипација, полиурија, полидипсија, депресија, анорексија, губитак телесне масе, умор, повишен крвни притисак, конфузија, камен у бубрегу, слабост бубрега, ектопијска калцификација (нрп. рожњача), застој срца. На ЕКГ-у може се наћи скраћен „QT“ интервал.
• Узроци: углавном малигнитети (метастазе у костима, мултипли мијелом, „PTH“- лучећи тумор или примарни хиперпаратиреоидизам. Други узроци су: саркоидоза, трвовање витамином Де, тиреотоксикоза, коришћење литијума, терцијарни хиперпаратиреоидизам и друге ређе синдроме.
Код испитивања узрока хиперкалцемије, клиничару је најважније да разграничи малигнтет од хиперпаратиреоидизма што се постиже тражењем других материја у крви (албумин, фосфор, хлор, калијум, алкална фосфатаза, „PTH“). У дехидрацији концентрација урее ће такође бити повишена, поред калцијума који је у овом случају „лажно позитиван“.

Хипокалцемија
• Симптоми: грчеви, трњење око усана/парестезије, трбушне колике, тешко дисање и гутање, раздражљиво понашање, конвулзије, дезоријентисаност.
• Клинички знаци. Испитивач може стезањем манжетне око руке изазвати карактеристичан грч у зглобу доручја (Тросоов знак), а неуромускуларна раздражљивост се може показати лупкањем преко личног живца, у његовој паротидној ложи, изазивајући трзаје мишића лица (Чвостеков знак). Јављају се и промене на кожи, по типу дерматитиса, импетига.
• Узроци. Тумаче се у односу на ниво фосата у серуму:
o Удружено са хипофостатемијом: хронична болест бубрега, хипопаратиреоидизам, псеудохипопаратиреоидизам, акутна рабдомиолиза, недостатак Де витамина, хипомагнезијемија.
o Нормалан или повишен фосфат: остеомалација, акутни панкреатитис, прекомерни унос воде, респираторна алкалоза.

Хипофостафетмија
Је заправо врло уобичајена и има мали клинички значај уколико није тешка (испод 0,4 mmol/L). Узроци су недостатак витамина Де, апстиненција од алкохола код алкохоличара, а такође је и карактеристична за „синдром поновног храњења“: након дугог периода гладовања, а при поновном узимању хране и уласку угљених хидрата у крвоток, нивои инсулина значајно расту и због тога се фосфати уносе у ћелије. Ниво фосфата у крвотоку пада, па се се јављају рабдомиолиза, дисфункција белих и црвених крвних ћелија, респираторна слабост, аритмије, кардиогени шок, конвулзије, нагла смрт. Ова појава је превентабилна појачаним праћењем стања пацијента, а и може се лечити парентералном надокнадом фосфата.

Хиперфосфатемија
Најчешћа је у хроничној бубрежној слабости. Други узроци су интензивна катаболичка стања као тумор-лизни синдром – један од хитних стања у онколошкој пракси, а узрокован је наглом и масивном смрћу ћелија при почетку хемиотерапије тумора крвне лозе: нпр. рапидно пролиферишућих леукемија, лимфома, мијелома. Превенира се добром хидрацијом и алопуринолом.

Teкст на основу извора уредио др Стефан Живановић

Извори:
„Oxford Handbook of Clinical Medicine“; 8 изд. 2012.
„Приручник за практичне вежбе из биохемије“, (Александра Исаковић et al.); 7. изд. Универзитет у Београду, 2015.
https://labtestsonline.org