1 2 3 4 5

Вести



Лабораторијске анализе – електролити (1.део)

Електролити су минерали (честице метала и неметала) који се налазе у ткивима и крви у облику растворених соли. С обзиром на њихову наелектрисаност електролити помажу да се у ћелију допреме хранљиве, а из ње изведу штетне материје; одржавају здрав баланс воде и помажу у одржавању ацидо-базног нивоа тела (pH вредност). Електролити су важни за нормалан рад срца и скелетних мишића и спровођење нервних импулса. Испитивање крви на електролите је још једна врло честа лабораторијска продецура. Обично обухвата главне електролите људског тела: натријум (Na+) и хлор (Cl-) – преовладавају у ванћелијским течностима и крви; калијум (K+) и бикарбонати (HCO3-) – преовладавају у унутарћелијској течности. Могу се тражити и калцијум, и ређе, магнезијум.

Електролити се у тело уносе исхраном. Њихову равнотежу у организму конролишу бубрези, реапсорпцијом или уклањањем преко мокраће. У контролисању нивоа натријума и калијума велику улогу има оса хормона ренин-ангиотензин-алдостерон, где се први производи у бубрегу а трећи у надбубрежној жлезди. Ниво бикарбоната такође зависи и од рада плућа и достуности кисеоника уопште, јер се угљен-диоксид у циркулацији може претворити у бикарбонате, и обрнуто. За лабораторијско испитивање електролита неопходно да се крв извади из вене. Никаква претходна припрема није неопходна.

НАТРИЈУМ
Граничне вредности: 136-145 mmol/L
Индикације:
• Део рутинског тестирања, без симптома.
• Праћење и испитивање болести: хипертензије, слабости бубрега, срца, јетре.
• Сумња на повишену, односно снижену концентрацију натријума у крви – хипер/хипонатријемија.

Хипернатријемија:
• Симптоми су замор, жеђ, малаксалост, раздражљивост, збуњеност – а у екстремним случајевима: поремећај понашања , кому, конвулзије. Важно је приметити да ови симптоми нису специфични и да се могу наћи у разним другим стањима.
• Често су присутни и клинички знаци дехидрације. Придружени лаборатиријски знаци дехидрације су повишени Hct, Hb, албумин, уреа.
• Узрок обично подразумева губитак течности уз задржавање натријума - губитци течности (проливи и повраћање, опекотине), претерано интравенско давање физиолошког раствора, дијабетес инзипидус, осмотска диуреза код шећерне болести, примарни хипералдостеронизам.

Хипонатријемија:
• Симптоми су испва анорексија (смањен унос хране), мука и замарање, након тога главобоља, иритабилност, збуњеност, слабост, пад свести (снижен „скор“ на Глазгов-кома скали) и конвулзије, зависно од брзине промене концентрација серумског натријума.
• Зависно од узрока, некад су придружени отоци и знаци/симптоми слабости срца.
Узроци су:
1. Губитак натријума: пролив, повраћање, јако знојење, опекотине, фистуле трбуха, прекомерна употреба диуретика, болести бубрега или ниски нивои хормона надбубрега (Адисонова болест).
2. Накупљање течности у телу, што се манифестује као отицање, чији су узроци слабост срца, цироза јетре, нефротски синдром или потхрањеност.
3. Синдром неадекватног лучења антидиуретског хормона (SiADH).
4. Узимање превише воде.

ХЛОР
Граничне вредности: 98 – 107 mmol/L.
Због одржавања истоветне наелектрисаности плазме, вредности хлора у серуму углавном прате вредности натријума – губитци натријума подразумевају губитак хлора, и супротно.

КАЛИЈУМ
Граничне вредности: 3.5 – 5.1 mmol/L.
Индикације:
• Део рутинског тестирања, без симптома.
• Постојање или сумња на болести бубрега, коришћење диуретика, повишен крвни притисак, дијабетесна кетоацидоза.
• Знакови и симптоми на повишене, односно снижене концентрацију натријума у крви – хипер/хипокалијемија.

Хиперкалијемија:
• Знаци и симптоми су: брзи, неправилни пулс, бол у грудима, слабост, палпитације, мркосвестице, разне промене на ЕКГ-у (висок зашиљен „Т“-талас, мали „P“-таласи, широк „QRS“-комплекс, вентрикуларна фибрилација).
• Ако се пацијент осећа добро, може се десити да тзв. „артефакт“ тестирања даје повишен ниво калијума: хемолиза када је узорковања крви отежано, контаминација узорка са антикоагулантом EDTA; тромбоцитемија; одложена анализа – јер у узорку крви калијум пасивно цури из еритроцита.
• Узроци:
1. олигуријска слабост бубрега
2. диуретици који штеде калијум
3. рабдомиолиза
4. метаболичка ацидоза
5. прекомерна терапија калијумом
6. Адисонова болест
7. масивна трансфузија крви
8. опекотине
9. други лекови, нпр. ACEI
10. арфетакт тестирања

Хипокалијемија
• Знаци и симптоми: мишићна слабост, али и хипотонија, хипорефлексија, грчеви, тетаније, палпитације, мркосвестице (због аритмија).
• Знаци на ЕКГ-у: мали или обрнути „Т“-таласи, појава „U“-таласа, дугачак „PR“-интервал, и депресија „ST“-сегмента.
• Узроци:
1. диуретици
2. повраћање и пролив
3. стеноза пилоруса
4. вилусни аденом ректума
5. цревна фистула
6. Кушингов синдром
7. Конов синдром
8. алкалоза
9. злоупотреба пургатива и алкохола
10. тубуларна слабост бубрега

Наставак текста можете прочитати овде ОВДЕ

Teкст на основу извора уредио др Стефан Живановић

Извори:
https://labtestsonline.org
„Oxford Handbook of Clinical Medicine“; 8 изд. 2012.
„Приручник за практичне вежбе из биохемије“, (Александра Исаковић et al.); 7. изд. Универзитет у Београду, 2015.