КУШИНГОВ СИНДРОМ ( ХИПЕРКОРТИЦИЗАМ )

Кушингов синдром обухвата сва стања која настају као последица повишених концентрација гликокортикоида и андрогена без обзира на узрок. Појам хиперкортицизам обухвата и хипералдостеронизам.

Подела Кушинговог синдрома везана је за сам узрок обољења. Тако га делимо на егзогени и ендогени, при чему је већа учесталост егзогеног, који настаје као последица терапијске примене АKТХ или гликокортикоида или андрогена. Спонтани или ендогени Кушингов синдром може се развити услед хиперсекреције АKТХ када говорино о АKТХ зависном Кушингу или због промена у самим надбубрежним жлездама - АKТХ независни Кушинг.

Поред егзогеног и ендогеног Кушинга, говоримо и о постојању „псеудокушинга“, стања која клинички и биохемијски подсећају на овај синдром. Пре свега ту мислимо на егзогену гојазност са распоредом масног ткива центрипетално и назива се андроидни тип гојазности, затим на ендогену депресију и хронични алкохолизам.

КУШИНГОВА БОЛЕСТ: У њеној основи је хиперсекреција АKТХ због које долази до билатералне хиперплазије коре оба надбубрега и повећане синтезе и ослобађања кортикостероида. Узрок повећане секреције АKТХ је најчешће тумор кортикотрофних ћелија хипофизе, и уопштено речено, највећи број болесника са ендогеним хиперкортицизмом настаје из овог разлога.

КЛИНИЧКА СЛИКА : Обухвата центрипеталну гојазност, плеторични изглед лица, хирзутизам, менструалне поремећаје, хипертензију, миопатију, стрије, акне, болове у леђима, психичке поремећаје, едеме, главобољу и хиперпигментације.
У Кушинговој болести постоје дифузне и местимичне хиперпигментације које се виђају и у ектопичном Кушингу, а нема их у случају постпојања аденома или карцинома надбубрега и јатрогеном Кушингу. Исти је случај и са психичком поремећајима, међу којима је најчешћа депресија, али могу се срести и други поремећаји.
Најупадљивији знак је карактеристична гојазност која је центрипетална, јер су гојазни лице, врат, труп а не екстремитети. Затим изглед лица које је је плеторично, црвено ливидне боје, са знацима темпоралне ћелавости, присутним хирзутизмом, пигментацијама и некада акнама. Наслаге масног ткива на врату позади називају се „буфало врат“. Стрије по телу, најчешће само на трбуху су црвено љубичасте са палпаторно великим ткивним дефектом јер процес гликонеогенезе доводи до разлагања субкутиса па се кроз танак кутис провиде крвни судови, што им даје такав изглед. Мишићна атрофија и слабост најчешће погађа доње екстремитете. Око 50% болесника има у време постављања дијагнозе клинички манифестну остеопорозу и испољава се болом у леђима , појавом фрактура и то кичмених пршљенова. Хипертензија и шећерна болест се јавља код већине болесника као и менструални поремећаји код жена , пад либида, редукција маљавости и промене на тестисима код мушкараца.

ЛЕЧЕЊЕ - подразумева оперативну транссфеноидалну аденектомију код Кушингове болести. Постоперативно се код успешно оперисаних развија хипокортицизам који захтева краћу или дужу супституцију, док је функција других хормона предњег режња хипофизе очувана.
Билатерална адреналектомија се данас ретко примењује у лечењу Кушингове болести, и ако је деценијама била метода избора.

ЕКТОПИЧНИ КУШИНГОВ СИНДРОМ: Многи тумори у току своје еволуције могу довести до развоја Кушинговог синдрома, а то су карциноидни тумори, тумори плућа, црева, панкреаса, феохромоцитом и мали карциноми бронха чија је еволуција дуга тако да се може испољити овај синдром. Ови болесници имају значајнију хиперпигментацију ,а и озбиљније психичке промене (депресију, психозу, халуцинације). Хиперкортизолемија је већа због секреције АKТХ те се код њих развија и хипокалијемијска алкалоза. Некада присуство хиперкортизолемије више угрожава пацијента него сам малигни тумор који може имату дугу еволуцију. Ако није могуће уклонити тумор са ектопичном хиперсекрецијом, онда се примењује медикаментна адреналектомија или хируршка билатерална адреналектомија.

Текст на основу извора уредила др Алавања Јована, клинички лекар, Пријемно-ургентна служба ОБ Панчево

Извори: Интерна медицина, пето издање, Проф. Др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009. Године
NMS medicine, 5 edition , Allen R. Mayers, Milka J. Drezgić