Субарахноидално крварење

Овај тип крварења представља присуство крви у субарахноидалном простору.

У најчешћем броју случајева настаје као последица руптуре анеуризме интракранијалног крвног суда. Може се јавити и код конгениталне, атеросклеротичне и миктоичне анеуризме.

Етиологија

Руптуре анеуризме су од изузетног значаја с обзиром да предствљају један од најважнијих проблема у ургентној неурохирургији. Чешће се јављају код жена и достужу највећу стопу инциденце између 30-60 година живота. Смртонст је око 50%. Иницијални фактор у настанку представља конгенитални поремећај медије (аплазија или хиполазија). Фактори ризика су артеријска хипертензија, пушење, алкохолизам.

Клиничка слика

Најчешћи симптоми су главобоља, мучнина, повраћање, криза свести, фотофобија, фокални неуролошки дефицити, позитивни менингеални знаци. Главобоља се јавља код готово свих паијената и пацијенти је описују као изненадну и најјачу до сада, локализовану потиљачно са пропагацијом према раменима. Овоме може предходити главобоља мањег интензитета неколико дана пре ("хеморагија аларма"). Кризе свести се јављају због повишеног интракранијалног питиска. Менингални знаци се јављају због присуства крви у субарахноидалном простору и клинички се испољавају игноришући врата.

Дијагностика

САХ представља једно од најургентнијих стања у неурологији и неурохирургији, зато је врло важно урадити детаљну анамнезу и правовремену неуродијагностичку процедуру. ЦТ ендокранијума је златни стандард и у 95% случајева показује крв у субарахноидалном простору. Налаз крви у ликвору потврђује налаз САХ-а и може бити уредан 6 сати након крварења те се као позитивни дијагностички налаз узима онај налаз који је узет лумбалном пункцијом 9-12 сати након крварења. Када се дијагноза потрди, поставља се индикација за ЦТ ангиографију крвних судова мозга којом се визуализују васкуларни поремећаји на интракранијалним крвним судовима.

Компликације

Од могућих компликација САХ-а најчешће се јавља вазоспазам због присуства распадних фрагмената крви и јавља се најчешће 4-12 дана. Хидроцефалус се јавља у око 20% случајева и настаје због опструкције ликворних путева. Епилептички напади се јављају код око трећине пацијената и могу бити узрок поновне руптуре.

Лечење

Терапијске мере које се примењују су конзервативне и оперативне. Конзервативне су хитне опште терапијске мере и спречавање и лечење компликација, а оперативне искључивање руптуисане интракранијалне анеуризме из мождане циркулације. Применом општих терапијских мера омогућује се стабилизација виталних фукнција. Неурохирушко оперативно лечење анеуризме се врши искључивањем анеуризматског проширења из циркулације постављањем клипса на врат анеуризме или неурорадиолошким методама када се итрамусклураним катетером у анеуризму пласирају микробалони или платинумски којилови којима се блокира улазак крви у васкуларно проширење. Секундарни вазоспазам се може спречити или ублажити применом калцијумског антагонисте, нимодипина. Уколико се дијагностикује вазоспазам примењује се правило три Х: индукована хипертензија, хиперволемија, хипервентилација.

Текст уредила ВМС Гуцијан Јелена

Извор:

Ургентна хирургија, Милан Драговић, 1988 год.