11. мај – Национални дан добровољних давалаца крви

11. мај се у држави Србији обележава као национални дан добровољних давалаца крви и овим путем желимо да им се захвалимо, и да им честитамо њихов дан.

Значај добровољног давања крви је у данашње време непроцењив. У свету па и у Србији, Црвени крст има највећи значај у организацији бројних акција добровољног давања кри, мотивацији грађана и реализаији бројних програма. Српско друштво Црвеног крста основано је у Београду на иницијативу др Владана Ђорђевића, 6. фебруара 1876.године. Први председник је био митропилит Михајло Јовановић. Сваке године на овај дан, Црвени крст у већини градова одрђава бројне акције и свећаности, у част свога постојања.

Потребе за крвљу и крвнимпродутима једне земље зависе од броја становника, броја болничких кревета и врсте медицинскихуслуга које се примењују у тој средини. План потребе се доноси на основу увида у годишњу потрошњу крви у протеклом периоду. У нашој земљи потребно је да буде 40 давалаца крви на 1000 становника (4%), а тај проценат се годинама креће око 3%. Континуирано, благовремено и ефикасно снабдевање здравствених установа и болесника безбедном крвљу и крвним продуктима представља веома важан предуслов за функционисање здравственог система сваке земље. То значи да је број давалаца крви од општег друштвеног значаја, а обезбеђивање довољне количине крви и лекова добијених из крви за сваку земљу представља национално благо. Од почетка 17.века постоји непрекидна тежња и покушаји да се болесници лече трансфузијама крви. Тек почетком 20 века створени су услови за успешну и сигурну трансфузије. Трансфузијска медицина обухвата делатности информисања становништва о потребама за крвљу и дериватима, клиничке и лабораторијске селекције давалаца, припреме, тестирања, чување и дистрибуцију крвнихкомпонената и извођење потребних лабораторијских анализа за безбедну трансфузију крви.

Добровољни давалац крви може бити свака здрава особа, старости од 18 до 65 година, код које се лекарским прегледом и провером нивоа хемоглобина утврди да давање крви неће угрозити ни њу, нити особу којој би се та крв дала. Неки од критеријума су и да има више од 50кг, телесна температура мања од 37, пулс 50-100/мин, нормалног крвног притиска... Интервал између давања крви је 3 месеца (12 недеља) за мушкарце и 4 месеца (16 недеља) за жене. Пре давања крви, препоручује се да особа буде одморна, да је претходне ноћи спавала уобичајено, да је узела лагани оброк и извесну количину течности (око 4 чаше воде 1-2 сата пре давања крви). Након давања крви, завој на прегибу лакта не треба скидати следећа два сата, уносити течности више него уобичајено, избегавати тежи физички напор, или вежбање, пушење, алкохол бар 8 сати, дуготрајно стајање.

Узета крв се поступком центрифугирања у затвореном систему кеса раслојава на саставне елементе, који се поступком претакања издвајају, и након обавезних тестирања дају болесницимациљано, сто значи само она компонента која је неопходна. Обавезна тестирања за сваку јединицу крви подразумевају одређивае крвне групе, испитивање присуства ирегуларних антитела, и провера присуства маркера болести који се могу пренети путем крви (хепатитис Б и Ц, АИДС, сифилис). Поред стандардног давања крви, постоје и посебни видови давања крви. Ту се мисли да давање тромбоцита, крвне плазме и матичних ћелија. Свако за себе јако битно, за болесне људе од животне важности, а за здравог човека само мало времена и стрпљења.

У ово време пандемије Ковид 19, поред стандардних потреба за крвљу и њеним компонентама, покренута је и акција за добровољно давање плазме излечених пацијената. Даваоци могу бити особе које су излечене од вируса, имају између 18 и 60 година и више од 60 кг. Особе се јављају Институту за трансфузију 21 дан од сазнања о негативном тесту, тамо се трећи пут тестирају и ако је тест негативан, приступа се клиничком прегледу особе и процени да ли може бити давалац.

Живот мора да се настави даље, бебе се рађају, људи обољевају и дешавају се несреће. Битно је да и у вандредном стању прикупимо бар минималне количине крви.

Дајте крв, продужите нечији живот. Учините нешто добро данас.

Текст на основу извора саставила и уредила др Милица Маравић, Онколошка служба Опште болнице Панчево.

Литература:

Институт за трансфузију крви Србије

www.crvenikrst011.org.rs