1 2 3 4 5

Вести



Кронова болест

Кронова болест је хронична запаљенска (инфламаторна) болест црева, која захвата цео дигестивни тракт „од уста до ануса”.
За Кронову болест карактеристични су проливи (дијареје) који трају дуже од 6 недеља, свежа крв у столици, лажни нагони на пражњење црева, болови или грчеви у трбуху, осећај непотпуног пражњења црева, затвор (опстипацију), афте у устима. Циљ лечења је постизање што дужих периода ремисије. Код оболелих од Кронове болести могу се јавити и артритис (упала зглобова), иритис (упала дужице), еритема нодозум и друге аутоимуне болести.

Симптоми Кронове болести готово су идентични као код улцерозног колитиса, тако да код око 10 одсто и даље није могуће разликовати о којој тачно запаљенској болести црева је реч.
Кронова болест најчешће се јавља код младих мушкараца или жена старости од 15 до 35 година. Тачан узрок Кронове болести и даље је непознат. Зна се да одређени тип исхране и стрес могу испровоцирати појаву Кронове болести, али то нису узроци ове болести.
Др Буррил Б. Крон је заједно са својим колегама 1932. године први пут описао запаљенску болест црева која се по њему и зове Кронова болест. Претходно је болест описивана као интестинална туберкулоза.
У развијеним земљама западне Европе учесталост Кронове болести је 2-6 случајева у популацији од 100 хиљада становника. Чешћа је на Западу Европе и Северу Америке где погађа 100-150 на 100.000 особа, (2 до 3 пута чешће) код белаца и Ашкенези Јевреја него у другим етничким групама, а најређа је код црнаца.
Заступљеност полова је приближно иста. Кронова болест може да се испољи у било ком животном добу, најчешће између 15. и 35. године.

Ова болест је годинама уназад предмет многих истраживача. Данас се мисли да у основи ове болести лежи наглашени имуни одговор на одређене стимулусе тј. антигене који могу бити порекла самог организма, али и бактеријског порекла. Кронова болест је најчешће локализована на завршном делу илеума (терминални илеум), узлазном делу дебелог црева, читавом дебелом цреву или илеуму и јејунум (делови танког црева). Зид црева је у целини отечен и задебљан. Постоје дубоке ранице (улкуси), обично су у виду жлебова. Дубоки улкуси могу да продру кроз зид црева и узрокују апсцесе или фистуле. Фистуле могу да настану између суседних вијуга црева или захваћених сегмената црева и мокраћне бешике, вагине или коже перинеума.

Дијагнозу Кронове болести треба узети у обзир код свих болесника с проливом, са или без крви, и болом у трбуху. Анализе крви су неспецифичне. Могу да покажу умерену анемију повишену седиментацију, леуко и тромбоцитозу, хипопротеинемију. Степен анемије, и степен инфламаторног синдрома (седиментација еритроцита и Ц-реактивни протеин) су лабораторијски показатељи активности болести. За постављање дијагнозе, одређивање степена активности и проширености болести служе ендоскопске и радиолошке методе. Колоноскопија са илеоскопијом (ендоскопски преглед дебелог црева и завршног дела танког црева, тераминалног илеума) представља незаобилазан преглед болесника са сумњом на Кронову болест. Присуство болести у танком цреву може се испитати се рендгенским прегледом танког црева баријумом, али и софистициранијим радиолошким методама ЦТ или НМР ентерографија.

За Кронову болест нема лека који ће довести до потпуног излечења. Постоји пет главних категорија лекова који се користе самостално или у комбинацији за лечење рецидива Кронове болести, а то су: деривати месалазина, кортикостероиди, имуномодулатори и биолошка терапија.

Текст на основу извора уредила медицинска сестра Ивана Стојменовић, Општа болница Панчево.

Извори:
http://ukuks.org/bolesti-creva/kronova-bolest/
https://www.belmedic.rs/bolest/kronova-bolest