КРИПТОРХИЗАМ (неспуштен тестис)

Крипторхизам представља несилажење тестиса и њихово заостајање, једнострано или обострано, на путу од абдомена до скроталних врећа. Представља урођену ману. Чешће је деснострано због анатомских карактеристика структуре мушког тела. У око 10% новорођене мушке деце тестиси заостају у абдомену, у око 20% се налазе у ингвиналном каналу, а чак у 40% нису још дошли на своје право место, на дно скроталних врећа.

Дијагноза се обично поставља на рођењу мушког новорођенчета, али може да прође неопажено све до одраслог доба. Најобичнијом палпацијом (пипањем) скроталних кеса може да се установи да тестисти нису присутни унутар кесе. Скротална кеса са стране неспуштеног тестиса није развијена као са стране спуштеног тестиса. Некада се може напипати тестис у ингвиналном (препонском) каналу.
У почетку се тестиси налазе у абдоминалној шупљини у нивоу бубрега, али у процесу интраутериног развоја, прелази у свој стални анатомски положај. Она иде својим путем, почевши од двадесете седмице трудноће и до четрдесете. Померајући се напред, тестис уводи перитонеум, мишићну фасцију и тако формира препонски канал.

Дијагноза крипторхизма
Поставља се само на основу објективног прегледа скроталне кесе при чему се установљава да је скротална кеса празна, без тестиса. Обично се дијагноза поставља код новорођених беба. Обавезно је урадити кариотип и хормонски статус како би се искључила могућност анорхије (потпуни недостатак тестиса). Ултразвучним прегледом трбуха и скенером (компјутеризована томографија) може се поставити дијагноза неспуштеног тестиса, али је бољи ефекат када се начини нуклеарна магнетна резонанца. Недостатак нуклеарне магнетне резонанце је што се деца морају увести у општу анестезију због стриктног мировања. Ове методе снимања се обавезно врше пре оперативног лечења.

За нормално функционисање тестиса потребна је нешто нижа температура него што се сматра нормалном за тело. Зато је природа замишљена на такав начин да се скротум "извлачи", тако да се "садржај" не прегрева. То у будућности утиче на квалитет мушке репродуктивне функције. Из истог разлога, младићима и мушкарцима се не препоручује, на пример, да узимају превруће купке.

Спуштање тестиса у скротум је неопходно из бројних разлога:
- температура тела у стомаку је превисока за ткиво тестиса. Он губи способност стварања сперматозоида и долази до неплодности.
- неспуштен тестис је у великом ризику за развој тумора.
- повећан је ризик од увртања (торзије) тестиса око петељке и његовог оштећења
- асиметричан, празан скротум може бити извор психолошких проблема код дечака
- понекад, дечаци са неспуштеним тестисом добију препонску килу

Лечење
Прво се даје стимулација гонадотропинима, ако се не постигне силазак (десцензус) тестиса, онда доктори обично препоручују да се прибегне оперативном начину лечења пре него што дете наврши годину дана старости. Ова метода је веома ефикасна. Може се изводити лапароскопски или отвореном методом. Саветује се да се дечаци након хируршког спуштања тестиса контролишу код дечијег хирурга/уролога више година. Дечак коме је оперисан један тестис ће највероватније имати нормалну функцију тестиса и очувану плодност у одраслом добу, док је прогноза лошија за дечаке са оба оперисана тестиса.

Веома је важно за све дечаке тинејџере - па и за оне којима су тестиси нормално спуштени, да науче да обављају „само-прегледање" тестиса, као што девојке и жене уче да прегледају своје дојке. Сваки оток или отврднуће, квржица, било шта што се нормално не напипава треба да се открије на време, јер може да буде рани знак озбиљних медицинских проблема.

Текст на основу извора уредила:
Др Карличић Мирјана, лекар на Одељењу за пријем и збрињавање ургентних стања ОБ Панчево Извори:
1. http://www.pedijatar.rs/
2. https://www.stetoskop.info/bolesti-i-stanja-kod-muskaraca/kriptorhizam
3. http://www.simptomi.rs/