10. мај – Међународни дан физичке активности “Кретањем до здравља“

Толико пута смо чули да је регуларна физичка активност добра за наше здравље. Али као и већина људи сувише смо заузети својим седећим начином живота и рада да једноставно „ немамо времена“ за промену наших навика у вези редовних физичких активности. Добра вест је да никада није касно да се крене са регуларним физичким активностима, који ће значајно унапредити наше психофизичко здравље.

Под физичком активности се подразумевају вежбе које доводе до промена и рада органа за дисање и кардиоваскуларног система. Доводе до убрзаног дисања, појачаних удаха, повећане потрошње кисеоника у телу, убрзање рада срца, ширење крвних судова и пораста телесне температуре. У зависности од година живота и психофизичког стања вежбе треба прилагодити индивидуално према свакој особи.

БЕНЕФИТИ РЕГУЛАРНЕ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ:

Контрола телесне тежине:

Контрола телесне тежине представља један од кључних фактора очувања здравља. Поред адекватног начина исхране, физичка активност представља незаобилазни фактор очувања адекватне телесне тежине. Телесна тежина зависи од уноса и потрошње калорија, да би очували тренутну телесну тежину потребно је да однос између унетих и потрешених калорија буде једнак. Уколико трошимо више калорија него што унесемо доћиће до до смањења телесне тежине.

Превенција срчаних обољења:

Вежбање побољшава рад срца и благотворно делује на крвне судове, што делује на спречавање настанка срчаних обољења, смањења холестерола и триглицерида у крви.

Утицај на ниво шећера у крви.

Услед повећане потрошње кисеоника у крви и пораста мишићне масе са следственим губитком масти из организма долази до снижавања нивоа шећера у крви и повећања осетљивости организма на инсулин, чиме се превенирају компликације шећерне болести.

Побољшање психихичких активности:

Током вежбања долази до ослобађања природних хормона среће у телу, чиме се значајно побољшава психичко стање и осећај опуштености и релаксираности. Долази до побољшања и квалитетнијег сна, чиме се особа осећа одморнија и способнија за рад. Побољшава памћење, учење и одржавањем менталних актвиности. Такође побољшава и сексуалне активности.

Утицај на кости и мишиће:

Редовним вежбањем долази до ојачања костију и повећања мишићне масе, што поред бољег физичког изгледа има и утицај на превенцију настанка обољења мишићно-зглобног система, превенцију пада и повреда костију и мишића.

Превенција настанка тумора:

Редовним физичким активностима може се смањити и превенирати настанак одређених тумора као што су : тумори дебелог црева, тумори дојки, тумори плућа и тумори мокраћне бешике.

Услед целокупних користи по људски организам може се рећи да редовном физичком активношћу се може продужити живот.

Текст на основу извора уредила др Јелена Оровић, Општа болница Панчево, одељење офталмологије.

ИЗВОР: Guyton and Hall Textbook of Medical Physiology

https://medlineplus.gov/benefitsofexercise.html