10. мај – Међународни дан физичке активности “Кретањем до здравља“

Светска здравствена организација дефинише физичку активност као било какав покрет скелетних мишића који захтева утрошак енергије. Овако дефинисану, физичку активност не треба мешати са физичким вежбањем. Под физичком активношћу се подразумева и ходање, обављање кућних послова, рекреацијe.

Физичка неактивност је глобални здравствени проблем. 31% светске популације старије од 15 година је физички неактивно.3.2 милиона људи широм света умре због болести које су директно повезане са физичком неактивношћу. Жене су мање физички активне од мушкараца, становништво источномедитеранске регије и Америке је најмање активно. Све ово је последица седентарног начина живота у модреном друштву. Већина људи обавља послове где није потребна физичка активност и већина људи за превоз користи аутомобиле, јавни превоз, а мало њих иде или бициклом. Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2013. години 43,6% становника бавило се послом који подразумева дуготрајно седење, за разлику од претходних истраживања када је овај проценат био значајно нижи - 2006. године 31,1% , а 2000. године 25,2%. Резултати су показали да је стил живота који карактерише седење, у нашој земљи више заступљен међу женама (48,3%) него међу мушкарцима (38,7%).Становници Србије у просеку седе чак пет сати дневно, а у томе предњаче становници Београда (6 сати) , затим становници градских насеља (6,2 сата) као и особе са вишим и високим образовањем (6,6 сати). Нешто више од половине одраслих становника главног града обично проводи ходајући најмање 30 минута дневно, приликом одласка до и повратка са неког места, а само 31% њих хода у току дана од 30 до 60 минута. Фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно се бавило 11,4% одраслих становника Београда а интензивним физичким активностима намењеним јачању мишића, најмање три пута недељно у 2013. години се бавило 4,9 % одраслих становника Београда. Вожњу бицикла у трајању од најмање 10 минута дневно упражњава само 2,1 % становништва.

СЗО препоручује минимум 60 минута умерене физичке активности за децу и адолесценте између 5 и 17 година. Физичке активности дуже од 60 минута се веома препоручуку зато што имају велику корист за здравље . Деца и адолесценти би требали да се баве интензивним физичким активностима који јачају мишиће и кости бар 3 пута недељно.

Редовна физичка активност, нпр. ходање, вожња бицикла, спорт, има велику корист за људе свих узраста:

-Унапређење срчано-плућне и мишићне кондиције

-Већа густина костију, те мања вероватноћа озбиљних прелома при падовима

-Смањење ризика за хипертензију, мождани и срчани удар, депресију, карцином дојке и дебелог црева

-Мања телесна тежина и превенција гојазности

Недовољна физичка активност је један од 10 најзначанијих фактора ризика за обољевање од многих болести и повећава ризик од смрти за 20 до 30 % .Недовољна физичка активност највише повећава ризик за обољевање за кардиоваскуларне болести, дијабетес мелитус и карциноме. Главни циљ активности везаних за обележавање овог важног датума из Календара здравља, које се крећу од глобалних до оних у оквирима локалне заједнице, јесте подизање свести становништва свих узраста о значају физичке активности у превенцији хроничних незаразних болести. Таква промена свести има даље за циљ да доведе до промене понашања у смеру учешћа у физичким активностима, колико год је то могуће - у складу са узрастом, здравственим стањем, слободним временом и другим околностима.

Текст уредио др Милан Врбљанац

Литература:

http://www.sncdsb.on.ca/blog/world-physical-activity-day

https://www.zdravlje.org.rs/index.php/kalendar-zdravlja?id=760:medjunarodni-dan-fizicke-aktivnosti-10-5-2019-budite-aktivni-zivite-duze