Кратковидост (Myopia)

Кратковидост (myopia) представља рефракциону аномалију, тј. стање поремећаја вида где особа може јасно да види ближе посматране предмете, док су јој удаљенији предмети замагљени.
Особе са миопијом имају често потешкоће приликом гледања телевизора, школске табле или приликом вожње. Исраживања рађена 2000. године су показала да око 25% светске популације чине кратковиде особе, док се сматра да ће тај проценат 2050. износити око половине светске популације. У САД-у је око 30% становништва кратковидо са тенденцијом раста.

Миопија се углавом јавља у школском узрасту. Због раста очне јабучице током детињства, обично се развија до 20. године. Такође може да се развија код одраслих услед свакодневног дуготрајног рада на близину, или код развоја катаракте. Постоји и наследни фактор. Уколико су један или оба родитеља кратковиди, повећава се шанса да ће и дете развити кратковидост. Код неких људи се јавља замагљен вид на даљину једино у току ноћи. Код оваквих стања мала количина светлости доводи до отежаног фокусирања предмета, јер се зеница шири. Код људи који продужено и свакодневно раде на близину може се јавити лажна кратковидост. Код њих је узрок у замагљеном виду на даљину претерана употреба механизама за фокусирање ближих предмета. После дуготрајног фокусирања на близину, њихове очи нису у стању да виде јасно на даљину. Јасна слика се јавља после одређеног времена одмора. Међутим константан рад на близину може довести временом до трајног развоја кратковидости.

Од симптома код кратковидости осим замагљеног вида приликом гледања предмета на даљину, може се јавити потреба за сталним трептањен или сужавање отвора капака, како би се смањила количина светлосних зракова и боље фокусирао предмет. Некада се, код деце са неоткривеном кратковидошћу могу јавити главобоље услед напрезања. Обично деца имају потребу за трљањем очију, учесталијим трептањем и приближавањем табли или телевизору како би могли да прочитају текст.

Мопија настаје чешће када током развоја долази до повећаног раста ока преко 24мм (предње-задњи дијаметар). Тада светлосни зраци, који долазе из спољашње средине, не могу да се фокусирају на мрежњачи, већ је фокус испред. Други, ређи узрок јесте преломна моћ рожњаче и сочива. Обично се јавља код неких обољења рожњаче и у последње време све више, због дужег животног века, услед разбоја катаракте, када долази до замућења сочива, појачава се његова преломна моћ и може се развити кратковидост. Особа која у старости може да чита на близину без наочара, а раније није била кратковида, има развијену катаракту у одређеном степену.

Према јачини диоптријске грешке кратковидост се дели на: малу (до -6 диоптрија), средњу (до -12 диоптрија) и велику (преко -12 диоптрија). Значајнија подела миопије је према клиничкој слици на: бенигну и малигну. Бенигна кратковидост не представља болест већ рефракциону грешку. Она обично почиње у школском периоду и током пубертета. Обично достиже диоптрију до -6 или -7. Приликом ношења адекватних наочара или сочива постиже се нормална оштрина вида. На очном дну нема никаквих оштећења. За разлику од бенигне, код малигне миопије јављају се промене на очном дну. Малигна кратковидост обично настаје у раном детињстрву, често је наследна, и напредује са годинама. Може напредовати за 1 до 1,5 диоптрију годишње. Достиже вредност од -15 до -20, па и више. Предње-задњи дијаметар ока је обично већи од 28,30мм. На очном дну долази до истањења свих слојева и временом до формирања ожиљних промена које захватају и тачку јасног вида, што доводи до снижавања видне оштрине, без обзира на корекцију сочивима. Некада се јављају крварења на очном дну, а ретко услед истањења може доћи и до одвајања ретине, која може довести до губитка вида.

Миопија се пре свега коригује ношењем адекватних наочара и одговарајућих сочива. Код особа са виском миопијом боља корекција се постиже ношењем контактних сочива. Може се користити и корнеална рефрактивна терапија, код које се носе посебно дизајнирана контактна сочива која врше притисак на рожњачу да би је заравнили и смањили моћ преламања. Она се носе углавном ноћу, а дању се скидају. Особе са мањом кратковидошћу могу добити привремено јаснији вид током својих дневних активности. Код мањег броја индикован је хируршки захват. Могу се радити ласерске процедуре на рожњачи, како би се смањила њена моћ преламања или се, ретко може вршити уградња вештачког минус сочива, вађењем провидног.

Tекст на основу извора уредио уредио, др Милош Плавшић, лекар Очног одељења, Опште болнице Панчево

Извори:
Слободан Голубовић и сарадници, Офталмологија, Медицински факултет у Београду, 2010
https://www.allaboutvision.com/conditions/myopia.htm
https://www.aoa.org/patients-and-public/eye-and-vision-problems/glossary-of-eye-and-vision-conditions/myopia
https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/nearsightedness