1 2 3 4 5

Вести



KO ПУШИ, ЗДРАВЉЕ РУШИ

Утврђено је да дувански дим садржи око 300 разних састојака, а најпознатији је никотин који веома шкоди нервном систему и крвотоку. Међу осталим супстанцама које могу да изазову рак и називају се канцерогеним угљоводоницима, најзначајнији је бензопирен. Никотин је откривен у листу и диму дувана пре скоро двеста година, 1826. године. Човек који попуши двадесет цигарета дневно, удахне такву количину никотина да би – када би је удахнуо одједном – могла да га усмрти. Пушач, међутим, у току дана удише мале количине отрова и тело га се делимично ослобађа. Ипак, преостале мале количине никотина временом изазивају све већи ризик по здравље.

Дејство пушења на човеково тело
Дејство пушења не испољава се код свих пушача једнако. Код неких последице штетног дејства никотина и канцерогених угљоводоника веома брзо долазе до изражаја, код других тек у поодмаклом животном добу, а има пушача који никада не осете никакве штетне последице. Зато се често може чути: „Живео је деведесет година, а пушио је целог живота.“ На жалост, такви људи су пре изузетак него правило.

Процењено је да човек који има тридесет пет година и упорно пуши, скраћује свој живот за пет година.
Утврђене чињенице о штетном деловању пушења на тело човека могу се сажети у дванаест главних тачака:
1. За пушаче су карактеристични поремећаји природног сна и тиме условљен умор.
2. Способност крви да снабдева ткива кисеоником смањује се код пушача за 5 до 10 посто, што изазива опште погоршање личног расположења.
3. Поремећаји душевног живота честа су појава код пушача.
4. Болести зуба, њихово испадање и запаљења десни даље су последице пушења.
5. Рак грла и други злоћудни тумори усана, усне шупљине, желуца, јетре и гуштераче веома су учестале појаве код пушача.
6. Запаљење дисајних путева и бронхитис код пушача су петнаест пута учесталији него код непушача. Остале болести бронхија и плућа, на пример, плућни емфизем који изазива инвалидност болесника, веома су честа обољења пушача.
7. Уверљиво доказана последица пушења јесте рак плућа који готово неизбежно изазива смрт.
8. Инфаркт срчаног мишића је код пушача средњег животног доба десет пута чешћи него код непушача.
9. Поремећаји крвотока у доњим удовима јављају се готово увек само код пушача. Последице су болови, а касније чак и гангрена услед које може да буде неопходна ампутација ноге.
10. Погоршање слуха такође може да буде изазвано пушењем.
11. Последица пушења је и погоршање стања коже лица, нарочито код жена.
12. Ако трудница пуши, никотин неповољно делује на развој детета. Смртност плода у материци и смртност новорођенчади у првој недељи живота два пута су чешће међу децом чије мајке пуше.

Сваки пушач може сам да испита деловање пушења на сопствено срце. Десет до двадесет минута након што угаси цигарету треба себи да измери пулс. Утврдиће да му је пулс убрзан за око десет до двадесет откуцаја у минуту. Срце пушача стеже се у току дана неколико хиљада пута чешће него срце непушача. Никотин је одговоран за болести које пушење изазива у срцу и крвним судовима. Оштећења дисајних путева, међутим, последица су заједничког деловања никотина и бензопирена, као и осталих састојака дувана.

Престанак пушења
Зависност од дувана, то јест никотина, једна је од најјачих зависности и као таква представља хронично стање, које често захтева понављано лечење док се не постигне стална апстиненција.
Свега 3% пушача успева да самостално остави дуван. Такође, постоје ефикасни терапијски поступци за лечење од никотинске зависности. Резултати једне вишегодишње мултицентричне студије показали су да се, уколико су обезбеђенa ефикаснa средства и одвојено адекватно време за престанак пушења, може постићи дугорочни престанак пушења код 25% пацијената. Кратко саветовање пацијенту може пружити лекар било које специјалности, али је изабрани лекар у примарној здравственој заштити у прилици да контактира са највише различитих пацијената.
Уколико је пушач мотивисан да престане да пуши, потребно је понудити му помоћ. Три начина саветовања су посебно ефикасна: практичан савет, друштвена подршка као део третмана и друштвена подршка изван третмана.
Потребно је (уз помоћ здравственог радника) направити план за прекид пушења: одредити дан престанка пушења (било би добро да то буде унутар две недеље од посете), обавестити о томе чланове своје породице, пријатеље и колеге на послу како би се обезбедила њихова подршка и разумевање. Важно је бити припремљен за могуће кризне ситуације и покушати их превазићи на следеће начине: нпр. престати са конзумирањем кафе и алкохола; након оброка, уместо паљења цигарете, поћи у кратку шетњу; у тренуцима јаке жеље за цигаретом попити чашу воде; конзумирати што више свежег воћа и поврћа итд. Уколико пацијент жели интензивнији третман, треба га упутити у саветовалиште за одвикавање од пушења, где се може применити индивидуални или групни третман одвикавања.
Код пушача који није мотивисан да прекине пушење треба применити методе за јачање мотивације. Пушачи обично немају жељу да прекину са пушењем због недостатка информација о штетности дувана, страха од апстиненцијалних симптома, страха од неуспеха у одвикавању или обесхрабрености претходним неуспелим покушајима. Такође се као разлози често наводе и страх од повећања телесне тежине, депресије, недостатка подршке, као и уживање у дувану. Користи од престанка пушења су вишеструке, а најзначајније су: заштита здравља чланова породице, дужи и квалитетнији живот, превенција болести, уштеда новца итд. Треба подвући да престанак пушења није од значаја само за здравље особе која пуши, већ и за здравље његове породице. Важно је знати да употреба других дуванских производа или цигарета са нижим концентрацијама никотина не умањује ризик од болести које су везане за пушење. Зависност од дувана је хронично стање, које често захтева понављано лечење до остварења трајне апстиненције. Рецидиви су могући и последица су природе зависности, а не неуспеха пацијента или лекара

Фармакотерапија код престанка пушења
Данас постоје бројне фармакотерапијске могућности у одвикавању од пушења. Фармакотерапија се препоручује свим пацијентима којима саветовање није било довољно да престану да пуше. Бројне студије су показале да никотинска супституциона терапија, као и други облици фармакотерапије знатно повећавају дужину апстиненције од пушења и смањују број релапса.
Фармакотерапија се не препоручује код трудница и дојиља, адолесцената, пушача који пуше мање од 10 цигарета дневно и у случајевима када постоје медицинске контраиндикације за њену примену. Сме се користити само под контролом стручне особе.

Супституциона терапија са препаратима који садрже никотин
Постоје различити облици препарата са фиксним дозама никотина (никотинске жвакаће гуме, инхалери, назални спреј, кожни фластери, сублингвалне таблете). Они утичу на смањење апстиненцијалних симптома и поуздано продужавају време престанка пушења. Медицински је контраиндиковано користити никотинску замену код нестабилне болести коронарних артерија, нелеченог чира желуца, недавног инфаркта миокарда и можданог удара.
У употреби су и лекови за одвикавање од пушења који не садрже никотин. Tу спадају бупропионат-хидрохлорид, варениклин-тартара, цитизин, клонидин и нортриптилин.
Комбинација саветовања и фармакотерапије у одвикавању од пушења показала се делотворнијом у односу на појединачну примену саветовања или фармакотерапије.

Генерална директорка Свестске здравствене организације изјавила је: „Цигарета је лукаво начињен производ који особи, пре него што је убије, даје тачно онолико никотина колико је потребно да би за живота била зависник“.

Текст на основу извора уредила др Мирјана Марић, Општа болница Панчево

Извори:
Национални водич добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење хроничне опструктивне болести плућа
Илустрована ревија о здрављу „Здравље“