1 2 3 4 5

Вести



Фебрилне конвулзије

Фебрилне конвулзије (фебрилни напади или како је у народу познатије „фрас“) спадају у најчешћи неуролошки поремећај код деце и дефинишу се као конвулзивни напади који се јављају у склопу повишене температуре.

Епидемиологија:

Фебрилне конвулзије јављају се код 2-4% деце, у узрасту од 6 месеци до 5 година. Када се први пут јаве фебрилне конвулзије, ризик за њихово поновно јављање је 30-40% већи. Анамнестички подаци о појави фебрилних конвулзија међу члановима уже породице је значајан податак, јер је примећено да је учесталост појаве фебрилних конвулзија повећана код деце са позитивном породичном анамнезом.

Етиологија:

За сада узрок фебрилних конвулзија није познат. Вероватно се ради о сниженом прагу толеранције на повишену температуру, што може бити у корелацији са недовољном развијеношћу терморегулационог центра. Најчешће се испољавају при наглом скоку температуре која је већа од 38,5°Ц, тако да често представљају први симптом болести детета. Обично родитељи дају податак да до појаве конвулзија нису приметили повишену температуру или да се температура тешко спушта, чак и уз примену антипиретика. Међу најчешћим узроцима повишене температуре који могу довести до појаве фебрилних конвулзија су вирусне инфекције горњих респираторних путева, бактеријске инфекције гастоинтестиналног тракта (шигелозе), уринарног тракта, акутно запаљење средњег уха...

Клиничка слика:

Клиничка слика је веома драматична и фрустрирајућа за сваког родитеља. Разликују се типичне и атипичне фебрилне конвулзије. Типичне или просте фебрилне конвулзије су генерализовани напади код деце узраста од 1-5 година, који трају краће од 15 минута, и не понављају се унутар 24 сата. У овим нападима дете најчешће окрене и фиксира очне јабучице у једну страну, изгуби свест и почне да се тресе, најчешће уз плавило око усана. У таквим нападима честе су дуже паузе дисања које стварају повећану панику и уплашеност родитеља. Атипичне или комплексне фебрилне конвулзије су напади који трају дуже од 15 минута и јављају се више пута у току дана, често фокални или хемигенерализовани. После напада запажају се пролазни или трајни неуролошки испади (Тодова пареза).

Дијагноза:

Након сваког напада обавезно треба консултовати педијатра односно неуропедијатра ради искључивања акутне инфекције централног нервног система -менингоенцефалитиса. Код све деце неопходно је спровести комплетан дијагностички протокол који се састоји од детаљне анамнезе, неуропедијатријског прегледа, лабораторијских анализа (СЕ, крвна слика, преглед урина, гликемија, јонограм, трансаминазе). Када постоји сумња на инфекцију ЦНС-а ради се лумбална пункција, посебно ако је дете млађе од годину дана, а јасан узрок фебрилности није дефинисан. ЕЕГ снимање се не ради рутински код деце са типичним фебрилним конвулзијама.

Прва помоћ и лечење:

Дете које има напад фебрилних конвулзија треба положити на бок како не би дошло до западања језика. Није потребно детету насилно отварати уста! Треба предузети све расположиве мере за снижавање температуре – антипиретицима, расхлађивањем детета стављањем облога са млаком водом и честим туширањем. Охрабрујућа околност за све родитеље је да већина напада пролази спонтано већ након неколико минута. Уколико напад траје дуже, прекида се терапијом Диазепамом, чепићима за ректалну примену и овај лек делује већ у првих 10 минута од примене. Након испитивања спроводи се циљана терапија на узрок који је довео до повишене температуре.

Превенција:

Температуре изнад 38°Ц треба снижавати антипиретицима као и локалним расхлађивањем тела.

У часу појаве температуре код детета које је у анамнези имало један или више напада једноставних фебрилних конвулзија: родитељи дају микроклизму Диазепама ректално. Важно је нагласити да Диазепам није замена за лекове за снижавање температуре (антипиретици) тако да уз примену клизме треба предузети и све познате антипиретске мере уз често мерење телесне температуре.

Хронична континуирана профилакса проводи се сваки дан код детета са сложеним фебрилним конвулзијама. Свакодневно се даје Фенобарбитон (или Валпроат) до четврте-пете године живота уз периодичне неуропедијатријске клиничке и електроенцефалографске прегледе.

Прогноза:

Прогноза типичних фебрилних конвулзија је одлична. Не постоје докази да фебрилне конвулзије могу проузроковати оштећење мозга. Епилепсија се касније јавља само код веома малог процента деце са атипичним комплексним фебрилним конвулзијама.

Текст на основу извора припремила др Маја Крстић

Извори:

Литература: Педијатрија – др Перишић, др Јанковић

www.mojpedijatar.co.rs

www.medikompoliklinika.com

www.stetoskop.info

www.simptomi.rs

www.bebac.com