26. септембар – Светски дан контрацепције

Светски дан контрацепције се обележава сваке године, 26. септембра, почевши од 2007. године. Кампања је покренута на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања. Младима је неопходно омогућити што адекватнији приступ информацијама о сексуалном и репродуктивном здрављу.

Употреба контрацептивних средстава, поред тога што спречава нежељену трудноћу, такође штити и од сексуално преносивих инфекција.

Што се тиче наше земље, према подацима који су достављени Градском заводу за јавно здравље, само у Београду је у 2018. години било 4279 абортуса, а процењује се да их је било значајно више. Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, да не доживљавају принуду и насиље, да не страхују од инфекције и трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не изазива неповољне или опсане последице.

Контрацепција подразумева скуп мера, поступака и метода којима се постиже спречавање нежељене трудноће. Методе и средства контрацепције према начину свог деловања могу да се поделе на: механичке, хемијско-механичке, хормонске и биолошке.

Механичке методе су: КОНДОМ (као контрацептивно средство је веома поуздан, те га треба што чешће препоручивати, а осим тога, штити и жену и мушкарца од венеричних болести), ВАГИНАЛНА ДИЈАФРАГМА (покрива спољно ушће и вагинални део грлића материце; семена течност при ејакулацији доспева у доњи део вагине, али јој дијафрагма спречава пут према грлићу материце), ЦЕРВИКАЛНЕ КАПИЦЕ (имају облик грлића материце на који их жена навлачи; ретко се употребљавају јер због трења са мушким полним удом постоји опасност њиховог спадања).

Хемијско-механичке методе су: вагинална испирања (треба их вршити непосредно после сваког полног односа; врше се благим киселим растворима који, поред механичког одстрањивања семене течности из вагине, хемијским путем уништавају заостале сперматозоиде), вагинални улошци (непосредно пре полног односа се ставе комадићи сунђера натопљених у неки благи кисели раствор; комадић сунђера механичким путем спречава продирање сперматозоида у горње путеве, а благ раствор киселине уништава их када доспу у вагину), вагиналне таблете и глобуле (стављају се дубоко у вагину, непосредно пре полног односа; оне се под дејством вагиналног секрета растапају и својим хемијским својствима неповољно утичу на виталност, покретљивост, а тиме и на оплодну способност сперматозоида; препоручују се женама које не желе или не могу да користе интраутерине улошке или хормонска контрацептивна средства).

Хормонске методе - Спречавање нежељене трудноће коришћењем хормона може се постићи помоћу нестероидних и стероидних хормона. У нестероидне хормоне спадају ГнРХ агонисти (спречавају овулацију, ремете фоликулогенезу, врше превремену лутеолизу, имају антигонадотропни ефекат и могу изазвати рани абортус) и антагонисти (механизам деловања је сличан деловању агониста с тим што су потребне знатно веће дозе). Од стероидних контрацептива користе се полни хормони (комбиновани естрогенско прогестагенски или само прогестагенски; у зависности од концентрације естрогена деле на нискодозажне - 20 µг и високодозажне - 50 µг) и антихормони (антиестроген и антипрогестаген). Применом стероидних хормона постиже се спречавање нежељне трудноће супресијом овулације, деловањем на цервикалну слуз која ствара неповољне услове за продор сперматозоида и њихов опстанак. Да би овулација редовно изостајала, потребно је редовно узимање ових таблета. Као једна од новијих метода користи се посткоитална контрацепција која се примењује у оквиру 72 сата после коитуса и то узимањем 2 таблете, па још 2 након 12 сати од првог узимања.

Биолошке методе - Као посебан, али недвољно поуздан начин примењује се биолошка Огино-Кнаусова метода која се заснива на претпоставци да се код жена у једном менструалном циклусу на 14 дана пре очекиване менструације одиграва само једна овулација и да је време кад настаје овулација релативно константно. Под претпоставком да је јајна ћелија способна за оплођење 48 сати по овулацији и да је и сперматозоид исто толико време после ејакулације способан да оплоди јајну ћелију, долази се до закључка да се оплођавајући полни однос мора десити у периоду од 2 дана пре и 2 дана после момента овулације. Према томе код жена са циклусом од 28 дана и са овулацијом 14. дана критично време за оплођење било би између 12. и 16. дана циклуса.

Текст на основу извора уредила др Милица Маравић, Служба онкологије ОБ Панчево.

Литература:

Доц. др Марија Шорак: “Планирање породице и контрацепција. Неплодност жене и мушкарца”, предавање.

Сајт Градског завода за јавно здравље Београд, zdravlje.org.rs