1 2 3 4 5

Вести



Конгениталне инфекције

Конгениталне инфекције настају током трудноће преласком инфективног агенса са мајке на плод путем постељице.

Најчешћи узрочници су: токсоплазма, рубела, цитомегаловирус, херпес симплекс вирус 1 и 2, гонокок, хламидије, ХИВ, парвовирус и др. Клиничка слика конгениталних инфекција може се манифестовати општим знацима и симптомома: интраутерусна рестрикција раста, неимуни хидропс, анемија, тромбоцитопенија, жутица, хепатоспленомегалија, хориоретинитис и др. , као и конгениталним малформацијама, које зависе од времена инфекције и од врсте узрочника. Циромегаловирусна инфекција настаје хематогемим ширењем цитомегаловируса са мајке на плод. Спада у најчешћу конгениталну инфекцију са учинком од 1-2% свих трудноћа. 90% посто деце се рађа без симптома да би касније развило сметње у расту и развоју и оштећење слуха. Код 10% деце клиничка слика се манифестује: малом порођајном тежином, микроцефалијом, тромбоцитопенијом, променама на кожи ткз ,,bluberry muffin“ , хепатоспленомегалијом и хепатитисом. У централном нервном систему се развијају перивентрикуларне интракранијалне калцификације, на очима хориоретинитис, а касније се запажају сензоринеурална глувоћа и ментална ретардација. Дијагноза се поставља детекцијом ДНК вируса у урину, крви, ликвору; серолишким тестовима, изолацијом вируса. Лечење се састоји од симптоматске терапије и лека Ганцикловир.

Токсоплазмоза је инфекција изазвана протозоом – Токсоплазма. Преноси се са мајке на плод путем крвотока постељице. Тежина клиничке слике новорођенчета зависи од времена гестације. Ако је до инфекције дошло у првом тромесечју, 75% новорођенчади је без симптома, док у преосталих 25% долази до рађања мртвог плода, недоношчади или тешко болесног детета, које развија класичан тријас: хидроцефалус, хориоретинитис, интрацеребралне калцификације. Уколико је до инфекције дошло у другом и трећем триместру, 90% деце се рађа наизглед здраво, а код 10% се болест манифестује жутицом, хепатоспленомегалијом, анемијом, генерализованим макулопапулозним рашом, конвулзијама... Дугорочна прогноза је лоша, доминирају психомоторни поремећаји. Дијагноза се поставља налазом специфичних IgM антитела, као и четвороструким порастом специфичних IgG антитела. Терапија подразумева примену два лека (Пириметамин и Сулфадиазин) у трајању од 12 месеци.

Рубеола је након увођења вакцинације постало ретко обољење. Уколико до инфекције плода дође у прва четири месеца гестације проценат конгениталних аномалија и спонтаног побачаја је врло висок (од 35 до чак 85%) док се болест не јавља уколико инфекција настане након 4ог месеца гестације.Најкарактеристичније аномалије конгениталне рубеоле су на очима (катаракта, глауком, ретинопатија), срцу (стеноза артерије пулмоналис), ушима (сензоринеурална глувоћа) и централном нервном систему (ментална ретардација, менингоенцефалитис). Код новорођенчади су , такође, присутни и општи знаци инфекције попут жутице, хепатоспленомегалије, тромбоцитопеније...Дијагноза се поставља утврђивањем специфичних IgM антитела,који указују на акутну инфекцију, односно IgG антитела ,која потврђују раније утврђену инфекцију. Терапија је симптоматска. Херпес симплекс вирус (ХСВ) тип 2 изазива око 85% свих неонаталних херпес симплекс инфекција. Најчешће се ради о инфекцији неонатуса пред сам порођај или у току самог порођаја проласком кроз порођајни канал мајке.

Инфакција може бити:

а) локализована инфекција коже, очију, уста (има најбољу прогнозу),

б) дисеминована инфекција, која личи на сепсу, в) менингоенцефалитис ( висока фебрилност, поремећај свести, конвулзије).

Дијагноза се поставља изолацојом вируса из бриса ждрела, трахеје, ока..., ПЦР- доказ вирусне ДНК, култура вируса. Терапија подразумева парентералну примену лека Ацикловир.

Варичела- зостер вурус доводи до конгениталних аномалија плода , који се манифестују ожиљцима по кожи , атрофијом доњих екстремитета, оштећењем ЦНСа (хидроцефалус, микроцефалус) и ока (катаракта, хориоретиниотис). Лошију прогнозу имају новорођенчад чије су мајке оболеле 5 дана пре и 2 дана након порођаја. Вирус се може изоловати из промена на кожи, потврдити ПЦР-ом у телесним течностима или ткивима. Лечење се састоји од примене Ацикловир лека и потпорних мера.

Др Јелена Барбуљ, дечје интерно одељење, Општа болница Панчево

Извор:

Литература: Педијатрија, др Перишић, др Јанковић