МЕДИЦИНСКЕ КОМПЛИКАЦИЈЕ ЗАМЕНЕ БУБРЕЖНЕ ФУНКЦИЈЕ

Терапија замене бубрежне функције код пацијената са хроничном бубрежном инсуфицијенцијом индикована је код уремије (посебно код перикардитиса, неуропатије и остеодистрофије), некоректибилне хиперкалијемије, ацидозе и срчане инсуфицијенције, екстрацелуларне хиперволемије, која не одговара на терапију диуретицима, интоксикација и тровања).

Избор модалитета (хемодијализа, перитонална дијализа, трансплантација бубрега) као време започињања терапије замене бубрежне функције заснива се на годинама болесника, основној болести, коморбидитету, спремности и мотивацији пацијента и практичним условима.

ХЕМОДИЈАЛИЗА: Овај тип замене бубрежне функције захтева екстракорпоралну циркулацију крви кроз дијализатор преко хируршки формиране фистуле или привременог или трајног катетера. Пре сваког укључења неопходна је перкутана пункција васкуларног приступа. Крв и дијализат су раздојени семипермеабилном мембраном, која омогућава кретање течности и растворљивих супстанција из крви у дијализат низ електрохемијски, хидростатски и осмотски градијент. Компликације хемодијализе, са разним менифестацијама и узроцима, могу се јавити у сваком делу терапијске процедуре. У компликације спадају неправилна примена дијализатора, неправилна примена воде, неисправност опреме, алергијске реакције, проблеми са васкуларним приступом, компликације са антикоагулансима, трансфузионе компликације, хипотензија, срчане аритмије, дијализни дисеквилибријум.

ПЕРИТОНЕУМСКА ДИЈАЛИЗА: Овај тип замене бубрежне функције захтева уливање 1 до 3 литре стерилног дијализата у перитонеалну шупљину преко хируршки имплантираног катетера и изливање дијализата после одређеног периода задржавања. Чешће, брже измене (48 једночасовних измена) могуће је извести недељно у центру. Дуже измене (четири измене на 6 сати) такође су ефикасне и могуће их је изводити континуирано амбулантно дневно. Могуће је применити чешће измене ноћу користећи аутоматски циклер. Примена перитонелане дијализе удружена је са специфичним компликацијама:

1.Прекомерно уклањање течности може бити узрок хипотензије, главобоље, слабости или синкопе.

2.Компликације везане за катетер могу бити у виду оклузије (обично фибринозним талогом), инфекције, лошег положаја катетера и веома ретко ломљења катетера.

3.Компликације узроковане дијализатом које се јављају ако је дијализат сувише брзо уливен или неадекватне температуре а менифестују се абдоминалним болом или болом у леђима, мучнином, и повраћањем.

4.Перитонитис је најозбиљнија компликација која се дешава код пацијената на хроничном програму перитонеумске дијализе. Инфекција се развија као последица продора бактерија кроз или око катетера или контаминацијом дијализата. Рекурентни перитонитис је праћен високим морбидитетом, честим хоспитализацијама и знатно вишом ценом. Перитонеална фиброза, уз губитак дијализне ефикасности перитонеума, може такође да прати честе рекурентне инфекције и може престављати критеријум за искључивање болесника са овог вида терапије. Лечење се састоји у парентералној и интраперитонеалној примени антибиотика.

ТРАНСПЛАНТАЦИЈА БУБРЕГА: Примењује се ако су донор и прималац хистокомпатибилни, што се мери одређивањем типова хуманих леукоцитних антитела (ХЛА), мешане културе лимфоцита и крвних група. Донаторски бубрег може потицати од живог донора или кадавера без знакова инфективне болести, бактеријемије, хепатитиса, синдрома стечене имунодефицијенције, цитомегаловирусне инфекције, сифилиса или маларије. Трансплантираном примаоцу даје су имуносупресивна терапија (преднизон, азатиоприм, циклоспорин) да би се спречило одбацивање графта.

У компликације трансплантације спадају имуносупресивни поремећаји, секундарна хипертензија, инфекција, одбацивање графта, малигнитети. Одбацивање може бити хиперакутно (одмах и интраоперативно), акутно (очекује се 4 до 60 дана након трансплантације), или хронично (очекује се после 60-ог дана након операције).

Текст уредила др Костић Алавања Јована, клинички лекар, Служба интерне медицине , ОБ Панчево

Извори:

Интерна медицина, пето издање, Проф. Др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009. Године

NMS medicine, 5 edition , Allen R. Mayers, Milka J. Drezgić