ПОРЕМЕЋАЈИ КОЛОРНОГ ВИДА

Поремећај колорног вида се састоји у неспособности разликовања боја. Поремећај се јавља код 1 од 8 мушкараца (8% популације) и код 1 од 200 жена (0.5%). У свету око 300 милиона особа има поремећај колорног вида у одређеном степену. Већа учесталост поремећаја колорног вида је у земљама на северу Европе.

Постоје различити узроци настанка поремећаја колорног вида. Највећи број је наследан и наслеђује се преко X хромозома, рецесивним путем. Ређе се јавља стечени поремећај колорног вида. Може се развити код Паркинсонове болести, дијабетеса, леукемије, хроничног алкохолизма... Код катаракте, услед замућења сочива, долази до осећаја као да су боје испране и мање светле. Овај проблем се решава операцијом и поновном могућношћу за нормалан колорни вид. Поједини лекови могу довести до оштећења колорног вида услед дуготрајног коришћења, као што су барбитурати, антитуберкулозни лекови... Хидроксихлорокин, лек који се користи у лечењу реуматоидног артритиса, може довести до поремећаја колорног вида, те се саветује особама које га користе да једном у 6 месеци до годину дана одраде и офталмолошки преглед. Поједина обољења мрежњаче, Леберова наследна оптична неуропатија, Калманов синдром и друга могу довести до поремећаја колорног вида у одређеном степену. На мрежњачи, у тачки јасног вида, налази се приближно око 7 милиона чепића, ћелија које су одговорне за колорни вид. Оне се могу поделити у 3 групе, оне које опажају црвену, зелену и плаву боју. Заједничким радом ових ћелија и преносом сигнала до мозга, омогућен је вид широког спректра боја.

Поремећаји колорног вида су:

- протаномалија (отежано распознавање црвене боје)

- деутераномалија (отежано распознавање зелене боје)

- тританомалија (отежано распознавање плаве боје)

Код особа са протаномалијом и деутераномалијом у основи је поремећај у виду за црвено-зелено. Они често имају потешкоће у разликовању и браон и наранџасте боје. Испитивање ових поремећаја може се вршити псеудоизохроматским таблицама (Ishihara, Stilling). Овај тест се најчешће може користити као скрининг у рутинским испитивањима поремећаја колорног вида на црвено-зелено. Он се састоји од различитих бројева који су начињени од малих колорних тачкица, а они окружени другим бојама, које особа са поремећајем колорног вида не може јасно разликовати.

Особа са тританомалијом има у основи потешкоће у распознавању плаве и жуте боје. Испитивање поремећаја плаво-жуто може се изводити тестом који се заснива на правилном слагању плочица исте боје, али различитих нијанси (Farnsworth-Munsell тест).

У ређим случајевима се јавља потпуни недостатак чепића за једну боју, док су друге две групе присутне. Тада не постоји могућност за раликовање црвене, зелене или плаве боје. Не постоји никаква терапија код наследних поремећаја колорног вида. Потребно ју је на време установити, како би се особа навикла на такав начин живота и како би се лакше касније одлучила за одабир занимања код којих није потребан колорни вид (потребан код пилота, железничара, професионалних возача...). Битно је нагласити да код ових особа нема поремећаја у оштрини вида. Код појединих стечених поремећаја могуће је правовремено деловање и заустављање процеса оштећења колорног вида. У последње време постоје посебна сочива са филтерима за бољу перцепцију колорног вида, међутим не постоје потпуно поуздани докази да она имају ефекте на побољшање приликом гледања.

Tекст уредио: др Милош Плавшић, очно одељењe, Општа болница Панчево

Извори:

Слободан Голубовић и сарадници, Офталмологија, Медицински факултет у Београду, 2010

http://www.colourblindawareness.org/colour-blindness/

https://www.allaboutvision.com/conditions/colordeficiency.htm

https://www.aao.org/eye-health/diseases/what-is-color-blindness