1 2 3 4 5

Вести



Улцерозни колитис

Улцерозни колитис је облик инфламаторних (запаљенских) болести црева који захвата дебело црево (колон) и карактерише се присуством специфичних улцерација и ерозија на слузници дебелог црева. Главни симптоми активне болести су константна дијареја са примесама крви и слузи.

Улцерозни колитис се јавља код 35-100 људи на сваких 100,000 у САД или мање од 0,1% популације САД. Болест је много чешћа у северним деловима света, као и у северним деловима појединих држава или региона света (САД, Канада, Скандинавија).
Најчешће обољевају особе старости 15-25 година односно особе у шестој деценији живота. Чешће обољевају жене у односу на мушкарце. Апендектомија пре 20 године и пушење су протективни фактори против развоја улцерозног колитиса. Иако је узрок улцерозног колитиса непознат, претпоставља се да генетски фактори играју главну улогу у настанку болести.
Болест код појединих особа може бити изазвана и факторима средине. Иако дијета и начин исхране могу ублажити симптоме болести, сматра се да улцерозни колитис није изазаван начином исхране.

Улцерозни колитис се лечи као аутоимуна болест. Терапија антиинфламаторним лековима, имуносупресивима и биолошка терапија усмерена на специфичне компоненте имуног система. Међу најчешће симптоме убрајају се пролив, опстипација, крв у столици, тенезми (болни нагон за пражњењем), те повишена температура праћена умором и губитком на тежини. Симптоми могу бити благи или врло јаки и онемогућавати нормалан живот. Могу се развијати постепено или избију нагло. Јачина симптома и учесталост рецидива такође варирају зависно о годишњем добу, ризик је највећи зими и у јесен, а најмањи лети. Најчешћи симптом како улцерозног колитиса тако и Кронове болести је пролив. Може се појавити крв у столици, посебно код улцерозног колитиса. Крв може бити лако видљива или видљива само под микроскопом, у том случају се назива окултна крв. Могу се појавити грчеви због контракције црева изазване упалом. Јачина бола обично зависи о јачини пролива. Болови у цревима могу такође упућивати на озбиљна стања, као што су апсцеси, или перфорације цревне зидове. Често је присутна повишена температура, умор и губитак апетита. Уједно болесник може губити на тежини.
Могу се појавити тенезми (болна потреба за пражњењем црева чак и кад је задње црево празно) као одговор на упалу.

У дијагностичке сврхе користе се дигиторектални преглед, претраге на окултно крварење те колоноскопија.
Улцерозни колитис се сматра благим ако болесник има следеће симптоме: четири или мање столица дневно, само повремено крв у столици, нормалну температуру, пулс и налаз хемоглобина и црвених крвних ћелија, нема промена на рендгенском снимку дебелог црева.

Стопа смртности је уопштено иста као и у општој популацији, иако је виша код пацијената са улцерозним колитисом који су имали јаке почетне нападе или опсежну болест.

Стандардна терапија улцерозног колитиса зависи од екстензивности и тежине активности болести.
Циљ терапије је постизање ремисије (клинички, лабораторијски, ендоскопски) лековима а потом увођењем терапије одржавања које би требало да спречи поновни релапс и компликације у дужем временском периоду. Постоје бројни лекови који се користе у терапији улцерозног колитиса:
- Аминосалицилати (Сулфасалазин, месалазин)
- Кортикостероиди (локални, системкси, орални)
- Азатхиоприне (Имуран)
- Биолошка терапија (Инфлиџимаб…)

Уколико медикаментна терапија уз симптоматску терапију не да одговарајуће резултате остаје хиругија као терапијски избор (колектомија).

Текст на основу извора уредила медицинска сестра Ивана Стојменовић, Општа болница Панчево.

Извори:
http://ukuks.org/bolesti-creva/ulcerozni-kolitis/
https://prirodanadar.rs/sta-je-ulcerozni-kolitis-i-kronova-bolest-uzroci-i-simptomi-i-lecenje-ulceroznog-kolitisa/