1 2 3 4 5

Вести



КОКСАРТРОЗА

Коксартроза представља дегенеративно обољење зглоба кука. Спада у локализовану форму остеоартритиса – дегенеративног обољења синовијалних зглобова.

Коксартроза има неуједначену географску и етничку распрострањеност. Од умереног до узнапредовалог обољења болује od 3% do 6% белаца који су старији од 54 године, уз мало већу инциденцу у Европи него у Северној Америци. Црна, жута раса, Индијци и Индијанци оболелих готово да и немају, број је мањи од 1% од укупне популације. Однос мушкараца и жена такође варира. Док је готово равномерна у северној Европи, у јужној је тај однос 2:1 у корист жена. Све наведене разлике су резултат пре свега учесталости урођених дисплазија кукова и Пертесове болести, за које је доказано да су једне од најважних фактора ризика за настанак коксартрозе.

Фактори ризика:

- Урођена дисплазија кукова има главну улогу у развоју коксартрозе. Дијагностиковане дисплазије, лечене оперативно или неоперативно готово у 100% случајева доводе до развоја коксартрозе. Чак и дисплазије најмањег степена, које се тешко или уопште не могу дијагностиковати, узрок су каснијег развоја ове болести.
- Траума. Преломи, поготово они који нарушавају конгруитет хрскавице зглоба, као и они у близини хрскавице су обично главни разлози за настанак ткз. секундарне коксартрозе.
- Занимање и стил живота. Студије су показале да постоји највише доказа за повезаност коксартрозе са бављењем одређеним спортовима. Каратисти (остали борилачки спортови) и неки атлетичари који врше понављане покрете великог обима у зглобу кука јесу под повећаним ризиком.
- Густина костију. Годинама уназад се сматрало да жене са остеопоротичним - меким костима не развијају изражену коксартрозу, а да је управо чврста и тврда кост испод хрскавице, која нема еластичних квалитета, разлог за пропадање хрскавице. Сада се зна да је остеопороза скуп различитих метаболичких и ендокриних поремећаја и управо ти поремећаји утичу на патохистолошку еволуцију коксартрозе.
- Гојазност. Иако је логично помислити да са повећањем телесне масе долази до повећања сила које делују на зглобове , што на крају доводи до пропадања зглоба - то је само делимично тачно. Гојазни и поготову изразито гојазни имају ендокрине и метаболичке поремећаје, као и поремећај инфламаторног одговора који је есенцијални део почетка ове болести.
- Хередитет. Ћерке мајки које су боловале од генерализованог облика остеоартрозе имају ризик да оболе од истог обољења. Међутим, генетска основа за сада остаје неразјашњена.

Коксартроза представља динамичко обољење деструкције и репарације хрскавице и кости испод, као и реакције капсуле зглоба. Почетно минимално оштећење хрскавице доводи до инфламаторног одговора , ослабађају се медијатори бола што доводи до дегенерације хрскавице и реакције субхондралне кости и капсуле зглоба. Све то доводи до развоја 5 основних елемената овог обољења:
1. Прогресивна деструкција хрскавице,
2. Субартикуларна формација коштаних цисти,
3. Склероза околне кости
4. Формирање остеофита
5. фиброза капсуле зглоба.

Бол је доминантни симптом ове болести. У најактивнијој фази бол је јак, исцрпљујућ, ремети дневне активности. Појачава се приликом покрета. Пацијенти се жале да их бол буди из сна. Обично показују на предео препоне и глутеуса као место најјачег бола док се код неких бол спушта на колено и целу ногу. Обим покрета је све мањи. У узнапредовалој фази, када је дошло до потпуне деструкције хрскавице и ремоделовања зглоба, бол може чак и да изостане, док заостаје онеспособљавајућа укоченост у куку. Нога се скраћује на тој страни, што доводи до последичног кривљења карлице и кичме, а затим и болова у леђима. Пацијенти храмљу, често користе штап, тешко иду уз степенице, свакодневне активности су отежане.

Рендгенски снимак карлице са куковима је неопходан и довољан за дијагностиковање коксартрозе. Кардинални знаци су: Сужење зглобног простора, субхондрална склероза, маргинални остеофити, субхондралне цисте, ремоделација кости.

До данас није пронађен лек који би излечио или бар зауставио ову болест, управо због хистоанатомских особености зглоба и хрскавице. Лечење је, према томе, симптоматско. У почетку треба поштовати неколико принципа: Одржавање обима покрета и снаге мишића, смањење оптерећења на захваћени зглоб, обезбољавање, модификовање дневних активности. У томе имају улогу физикална терапија, смањење телесне масе, медикаментозна терапија бола – парацетамол, НСАИЛ. Када су исцпрљене ове методе, а заостаје бол који ремети свакодневне активности, решење је операција уградње вештачког зглоба кука.

Тотална артропластика зглоба кука:
- Прву тоталну протезу, која је најсличнија модерним имплантима, уградио је Чарнли новембра 1962. у Великој Британији. У питању је била цементна протеза са полиетилеснком ацетабуларном компонентом. Наредних година се развијају у многим земљама западне Европе и САД различити модели овог типа протезе. Осамдесетих година прошлог века се уграђује прва бесцементна протеза са порозним металним ацетабуларним делом. Идеја иза бесцементне протезе је била да се избегне примећена остеолиза испод цемента и да се омогући прерастање кости што би омогућило чврсту стабилизацију имплантата. Касније студије су показале да и код тих протеза постоји остеолиза али у мањој мери. Због тога се данас, у зависности од старости пре свега, као и густине и квалитета костију и осталих параметара уграђују цементне, бесцементне и хибридне тоталне протезе. У свету се угради на хиљаде протеза сваке године, користе се све модернији материјали, усавршава дизајн, а сама операција је постала рутинска.

Све операције носе одређени ризик од настанка компликација. Компликације код тоталне артропластике кука су следеће:
- Дубока венска тромбоза(инциденца мања од 0.2%), пареза нерва (инциденца мања од 1%), хетеротопична осификација, инфекција (инциденца мања од 1%), перипротетични преломи, хабање материјала протезе, остеолиза, луксација протезе.

Живот након уградње тоталне протезе кука.
После извршене успешне операције и завршене рехабилитације, пацијенти су без бола, враћен им је функционални обим покрета у куку и могу да се врате свакодневним активностима и пословима уз одређена правила понашања. Немојмо заборавити да вештачки кук није као здрав кук и има своја ограничења. Пацијентима се саветује да до краја живота не би требало да прекрсте ноге, да савијају ноге у куку више од 90 степени (пун чучањ), да се избегавају сви покрети који доводе до унутрашње ротације ноге. Уз придржавање свих препоручених правила понашања особе са вештачким куком живе квалитетним животом без бола.

Текст на основу извора уредио др Властислав Бобош, Општа болница Панчево

Извори:
1. Turek's Orthopaedics: Principles and Their Application, 6th Edition
2. Apley’s System of Orthopaedics and Fractures 9th ed.