1 2 3 4 5

Вести



Клостридијум дифициле

Клостридијум дифициле је анаеробана, покретљива, штапићаста, Грам –позитивна бактерија. Присутна је у земљи и у дебелом цреву 20-40% здравих животиња и око 3% здравих људи.
Припада групи бактерија из које су изазивачи тетануса, ботулизма и гасне гангрене.
Вегетативни облик живи у дигестивном тракту, а у спољашњој средини преживи од 4- 6 сати. Осетљив је на хлороводоничну киселину, антибактеријске сапуне и алхохол. Споре које су најодговорније за ширење инфекције постоје у дигестивном тракту и у спољашњој средини. Може да преживе на површини ( операциони столови, болничке просторије, тоалети).

Први случај инфекције овом бактеријом описао је ОСЛЕР 1892.год. Део имена „дифициле" су добиле због тешког култивисања јер су анаеробне. Изолација успева тек 1935. године, а седамдесетих година је утврђено да се колитис јавља као „антибиотски колитис" да би тек 1978. године токсини ове бактерије били идентификовани као главни фактори за настанак болести.

Инфекција овом бактеријом се преноси феко-оралним путем тј. путем прљавих руку. Лако се столицом излучују вегетативни облици и споре. Споре имају важну улогу у преношењу инфекције. Главни резервоар инфекције су пацијенти са дијарејом јер излучују велики број бактерија. Пацијенти ако после употребе тоалете не оперу руке контаминирају предмете и оперему у болничкој средини преко којих се бактерија може пренети на руке здравственог особља и других болесника.
Клостридијум дифициле се најчешће уноси у организам тако што људи не перу руке пре јела или додирују уста рукама. Вегетативни облик уништава хлороводонична киселина желуца, а споре пролазе кроз желудачну баријеру и колонизују дигестивни тракт. Антибиотска терапија доводи до поремећаја цревне микрофлоре и зато представља главни фактор ризика за појаву клинички манифестне болести.

Главни фактор ризика је антибиотска терапија, која доводи до поремећаја цревне флоре. Ризик је највећи после лечења хинолонима, цефалоспоринима, клиндамицином.
Ризик је старост после 65 године, хроничне болести, опекотине, уремија, трудноћа, имунодифицијенција. Данас је највећи ризик хоспитализација и посебмо хирушке интервенције, уролошке, абдоминалне, ортопедске.

Најчешћи симптом је појава учесталих течних столица са или без примаса крви уз грчеве у трбуху, лаку болну осетљивости надутост трбуха, ретко повишену температуру.
Тешка форма инфекције одговара слици псеудомембранозног колитиса са више од 10 столица, често оскудних слузавих столица уз изражену болну осетљивост и надутост трбуха, повишену температуру, дехидратацију електролитни дисбаланси леукоцитозу. Код тешких и комликованих облика осим претходних симптома и знакова болести долази до пада крвног притиска, појављују се знаци паралитичког илеуса, трбух је надут, а осим пролива могуће је и одсуство столице. Ови болесници имају значајну леукоцитиозу и повишене лактате. Најозбиљнија комликација је токсични мегаколон када је могућа перфорација црева и перитинитис.

Треба посумљати када пацијет има учестале проливасте столице, течне, слузаве, претходно је примао антибиотску терапију или је био примљен на болничко клечење, уз одговарајуће лабораториске анализе.
У микробиолошкој дијагностици користи се више различитих тестова који имају различиту сензитивност и специфичност. У пракси се користе брзи ензимски имуноесеј тест где се помоћу моноклонских АТ специфичних за токсин А и токсин Б идентификује присустви токсина у столици.

Инфекција се лечи код пацијената који имају клиничку слику болести и која је потврђена неким од наведених тестова или колоноскопским налазом псеудомембранозног колитиса.

Опште и посебне мере за спречавање настанка инфекције Клостридијом дифициле.
Мере се спроводе у здравственим установама. Општи принципи се заснивају на мерама за спречавању колонизације КДтј преношења узрочника и мерама за спречавање КДИ код већ колонизованих пацијената. Примењује се брза идентификација и изолација пацијета, хигијена руку здравственог особља и пацијената,примена заштитне опреме код особља,едукација особља. Примена принцима рационалне употребе антибиотика је кључна мера за спречавање развоја већ колонизованих болесника.

Текст на основу извора уредила др Јована Наумовић, инфективно одељење Општа болница Панчево.

Извор:
Клостридијум дифициле,најчешћа питања и одгопвори.уредници Милош Кораћ,Наташа Мазић, Томица Милосављевић.Хемофарм Вршац 2017год.