Вести
„Спортска кила“, Атлетска пубалгија, Спортска препона
Спортска кила, упркос свом имену, не може се ad hoc класификовати и третирати као класична ингвинофеморална кила. Одређена је болношћу у препонској регији код спортиста. Иако су симптоми слични препонској кили, узрок је често посве другачији.
Болност је најпре узрокована оштећењем и „кидањем“ тетива мишића који се припајају на костима карлице, пре него размицањем и попуштањем предњег трбушног зида као што је то у случају препонске киле.
Узрок
„Спортска кила“ се најчешће јавља код спортова у којима су присутни репетитивни, експлозивни покрети који уз све то захтевају и увртање мишића карлице, трбушног зида као и адуктора бута. Тада долази до руптуре мишића који се припајају на костима карлице у пубичној регији. То је најчешће код фудбалера, хокејаша, рагбиста,атлетичара/ тркача, рвача и многих других са сличним механизмом покрета.
Дијагностиковање
Индентификација „спортске киле“ као и одређивања тачне локације и опсега повреде , захтева сложен приступ и комбиновани преглед који се састоји од самог разговора са пацијентом, одређених вежби, палпаторне инспекције и данас незаобилазних дијагностичких процедура.Попут рентгена, ултразвука, скенера или магнетне резонанце.
Лечење
Лечење овако комплексног стања захтева мултидисциплинарни приступ од стране стручњака разних области. Лекар ће у коначници одредити да ли Ваше стање захтева хируршки третман или га је могуће решити конзервативним путем, пре свега антизапаљенском терапијом лековима и стручно вођеном физикалном терапијом.
Само лечење зависи од процене која узима у обзир старосну доб, опште здравствено стање пацијента, опсег и специфичност повреде као и степен физичке активности којем спортиста тежи након излечења.
Ово стање је до сада често занемаривано и негирано, међутим напретком дијагностичких/хируршких метода, порастом интензитета спортских активности професионалних спортиста као и рекреативаца, долази до промене става струке и нових метода у лечењу саме проблематике.
Текст је на основу извора уредио др Слободан Перић, Служба опште хирургије
Извори:
https://www.hopkinsmedicine.org
https://www.aspetar.com