Кератоакантом

Кератоакантом је бенигни тумор коже, који потиче од пилосебацеалне јединице, кожне структуре коју чине фоликул длаке и себацеална жлезда. Његова одлика је да у почетној фази има убрзан раст и да може спонтано да прође.

Више фактора утиче на настанак кератоакантома од којих су најзначајнији фактори спољашње средине, као на пример ултраљубичасто зрачење, изложеност катранима и минералним уљима. Може се јавити и код имунокомпромитованих особа, на пример код особа са малигним обољењем крви и код особа на имуносупресивној терапији. Значајан може бити и генетски фактор.

Кератоакантом се нешто чешће јавља код мушкараца него код жена између 50. и 60. године. Промене се обично јављају на пределима која су стално изложена сунцу и тамо где постоје фоликули длаке као што су централни део лица, дорзуми шака и подлактице. Типични кератоакантом настаје као чврста, куполаста папула боје околне коже или ружичаста. У првим недељаама промена расте до тумефакта пречника око 1 – 2 цм ( на рукама и до 5 цм), у чијем се центру развија кератотични чеп, са жућкастим, беличастим наслагама. Бочне стране тумора су глатке и сјајне са наглашеном мрежом крвних судова. Сама промена пролази кроз неколико фаза развоја, од фазе раста, фазе регресије, па до ожиљне фазе. Цео циклус траје од 6 до 12 месеци, мада може бити и дужи. Током фазе регресије прво долази до испадања кератотичног чепа, затим до изравнавања уздигнутих ивица са околном кожом и до епителизације уз стварање ожиљка.

Лечење се може спровести хируршки, потпуним уклањањем промене која се потом погледа и под микроскопом. Некада се пацијенти, нарочито када је промена на лицу, боје хоће ли им остати ожиљак, па нису мотивисани да се она хируршки уклони. Може се сачекати краће време да се види хоће ли доћи до спонтаног проласка, али је тада ожиљак обићно већи и лошијег изгледа него када се направи хируршки рез. Сваки кератоакантом који спонтано не прође после 3 месеца мора бити хируршки скинут уз хистопатолошки преглед. Оно што је најважније је разликовати кератоакантом од других типова тумора, као што је спиноцелуларни епителиом који спада у малигне промене.

Савет је да сваку промену на кожи која се нагло појавила, брзо расте, мења се, спонтано или на додир крвари, погледа дерматолог под увеличањем и донесе одлуку о даљем лечењу.

Текст на основу извора уредила др Тијана Брадић Бркић, специјализант дерматовенеролошког одсека Oпште болнице Панчево

Извор : „ Дерматовенерологија са пропедевтиком“, група аутора