1 2 3 4 5

Вести



КАВАСАКИ СИНДРОМ

Кавасаки синдром је дифузни васкулитис непознате етиологије. Клиничке и епидемиолошке карактеристике највише упућују на инфективну етиологију болести, али није исклјучена ни могућност аутоимуне болести покренуте неком инфекцијом.

Велики број инфективних узрочника се наводи као могући узрочник који учествује у патогенези ове болести: стерптокок, стафилокок, псеудомонас, лептоспире, рикеције, Епштајн –Баров и други вируси. У највећем броју случајева инфективни агенс није познат.
Најчешће обољевају од Кавасакијевог синдрома деца узраста до 4 година и то у Јапану, али и у другим земљама.
Болест почиње нагло са ремитентном температуром која траје најкраће 5 дана . Јавља се црвенило коњуктива усана и језик, усне су суве, испуцале, језик малинаст, ждрело јако хиперемично и отечено. У исто време јавља се генерализована полиморфна оспа по телу и проксималним деловима екстермитета као и црвенило и оток дланова и табана. Редовно је присутан оток лимфних чворова на врату. Надаље долази до перутања коже а у исто време пада и температура. Артралгије и артропатије такође могу бити присутне.
У субакутном стадијуму код око 20% болесника настаје афекција срца уз развој миокардитиса, анеуризме коронарних артерија или коронарне тромбозе, услед чега код 1% болесника долази до смртног исхода.

Дијагноза се поставља клинички . Нема специфичних лабораторијских тестова . У периферној крвној слици могу постојати леукоцитоза са скретанјем у лево, блага или умерена нормохромна анемија, убрзана седиментација и ЦРП. Број тромбоцита у субакутној фази болести се значајно повећава. Ехокардиограм може указати на развој анеуризме коронарне артерије .

Лечење је симптоматско и спроводи сe применом антиинфламаторних лекова као што су аспирин, гама глобулини и антикоагулантни лекови у случају срчаних компликација .

Текст на основу извора уредила др Мартина Цветковић, клинички лекар на одељењу инфективних болести ОБ Панчево.

Извори:
,,Инфективне болести – уџбеник за студенте медицине ,, Катедра за инфективне болести Медицински факултет универзитета у Београду, 2004.