1 2 3 4 5

Вести



Промена катетера

Катетер је цевчица израђена од силикона, латекса или полиуретана. Уринарна катетеризација је поступак у коме се катетер спроводи до мокраћне бешике пацијента, директно кроз уретру. Намена катетеризације и постављања катетера јесте слободно избацивање урина из мокраћне бешике услед пацијентове непокретности или немогућности да самостално уринира или контролише нагон за мокрењем.

Увођење катетера мора обавити стручно лице односно медицинско особље, како не би дошло до потенцијалних повреда уретре или унутрашњих делова уринарног тракта услед непрофесионалне поставке катетера.

Врсте катетера

Постоји неколико врста катетера. Основна подела је на катетере који се уводе на дужи период-трајни катетер, али и инермитентни катетер-онај који се уклања након сваког пражњења мокраћног мехура.

Основна разлика је у томе што код трајних катетера постоји силиконски балон који служи за скупљање мокраће, а који се може празнити или мењати када се напуни, тако да сам катетер може остати у уринарном тракту пацијента без обзира на балон. Код флексибилних катетера нема балона и за разлику од трајног не мора бити причвршћен за мокраћну бешику, већ се може моментално уклонити. Поред ове две врсте, постоји још и спољни катетер или уринарни кондом, који се не уводи унутар уринарног тракта већ остаје на површини коже, без директног додира са уретром. Ова врста катетера намењена је за мушкарце.

Увођење катетера код мушкараца и жена

Нормално је да постоји разлика између постављања катетера код мушкараца и код жена. Код особа мушког пола, катетер се уводи у уринарни тракт кроз пенис. Код жена катетер се уводи у уринарни тракт кроз уринарни отвор, који се налази у вагиналном пределу. У овом случају увођење катетера је нешто захтевније него код јачег пола, због облика и позицирања уринарног улаза. И код једних и код других, увођење као и уклањање катетера углавном причињава бол и непријатност, па је врло често да медицински радници пре постављања катетера дају пацијенту локални анестетик, како би им ублажили бол и тегобе.

Стерилност и одржавање катетера

Подразумева се да сва опрема која се користи при катетеризацији обавезно мора бити клинички стерилна, што је додатни разлог да цео поступак изврши медицинско особље. Поред тога,здравствени радник ће упутити пацијента како да одржава катетер у његовом одсуству, а то подразумева следеће мере:

-Балон у коме се скупља урин никада не сме бити постављен на под или на нечисте површине, већ се саветује да увек буде закачен у подножју кревета, као у болничким условима.

-Код дуже употребе катетера, с времена на време пожељно је стерилним раствором испрати опрему и уринарни тракт кроз катетер, како би се уклонили евентуални угрушци или делови урина који су остали унутра.

-Саветује се конзумирање доста течности како би се избацило што је више могуће урина кроз катетер и тако смањио ризик за настанак инфекције.

-Поред мокраћних инфекција, пацијети могу развити и озбиљније компликације као што су камен/песак у бубрегу, оштећење уретре, оштећење слузокоже, појава крви у урину па чак и сепса.

Катетер треба мењати на сваке 3 недеље!

Текст уредила Наталија Панић, медицинска сестра

Извор:

http://mobilnasestra.rs/kateter