1 2 3 4 5

Вести



Кардиоваскуларна обољења

Кардиоваскуларна обољења представљају водећи узрок смртности, како у свету, тако и код нас. Према последњем билтену Светске Здравствене Организације, годишње од срчаних обољења умре 7 милиона људи док, нажалост, ни Србија, није поштеђена истог тренда у обољевању који је последица комбинације стреса који нас окружује, преоптерећености послом и недостатка слободног времена, не само за препоручен у регуларну, рекреативну физичку активност, веђ и за основни дневни минимум који измедју осталог чине редовни, енергетски балансирани оброци, а не високо-калорични производи и све популарнији производи брзе хране на сваком кораку.

Према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ током 2016. године од кардиоваскуларних болести умрло је 52.102 особе и то 28.314 жена и 23.788 мушкараца, а међу најчешћим оболењима је инфаркт срца.

Предузете мере у Србији у последњих 10 година дале су резултате, те је стопа смртности од болести срца и крвних судова у паду, али су подаци и даље алармантни.

Узрок кардиоваскуларних обољења су нагомилане „колекције“ масти, тзв. „плочице“. Плочице се стручно називају атеромима.

Атероми облажу унутрашњост артерија и ометају их у нормалном функционисању. Како артерије „хране“ органе и ткива, свако ометање адекватног снабдевања хранљивим материјама и кисеоником доводи до слабљења органа. Нагло затварање протока крви узроковано величином „плочице“ или прскање њеног омотача доводи до инфаркта срца или мозга.

Три највеће групе обољења које настају појавом атерома су:

Коронарна болест
- која настаје услед сужења артерија које хране срчани мишић. Различите фазе напредовања болести су: ангина пекторис, инфаркт или срчана слабост.

Цереброваскуларна болест
- обухвата шлог и његову блажу форму, тзв. транзиторни тј. пролазни исхемијски атак. Јавља се код сужења артерија мозга.

Периферна васкуларна болест
- настаје сужавањем других артерија, које нису срчане или мождане. Најчешће је реч о артеријама ногу.

Фактори ризика кардиоваскуларних обољења могу се поделити у три групе:

Фактори ризика који се могу превенирати или променити:
- Пушење
- Недостатак физичке активности
- Гојазност
- Не здрава исхрана или исхрана богата сољу
- Неумерена конзумација алкохола

Фактори ризика који се могу, макар, делимично кориговати:
- Повишен крвни притисак
- Повишене вредности холестерола и триглуцерида у крви
- Шећерна болест
- Бубрежна болест која смањује бубрежну функцију

Непроменљиви фактори ризика:
- Снажно породично оптерећење (ако постоји у породици отац или брат који је имао инфарк тмиокарда или шлог пре 55 године или мајка/сестра која се разболела пре 65)
- Мушки пол
- Рана менопауза код жена
- Узраст

Болести срца и крвних судова су међу водећим у свету по смртности. Годишње од њих умре око 7 милиона људи, а процена СЗО је да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона људи. Бољом превенцијом и контролом главних фактора ризика – пушење, физичка неактивност и неправилна исхрана, могуће је спречити више од 50 одсто оболевања. На нама је дужност да се побринемо за своје здравље и тиме поправимо ову, нимало лепу, статиску.

Текст, на основу извора, уредио Милан Кивић, медицински техничар.

Извори: http://www.midol.rs/kardiovaskularna-oboljenja http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/481/zdravlje/3145873/srbima-najcesce-popusta-srce-narocito-zenama.html https://www.kardiolog-drsimic.rs/blog/festival-zdravlja/