1 2 3 4 5

Вести



Карцином плућа

Тумор представља обољење коју карактерише неконтролисана репродукција појединих телесних ћелија, које су трансформисане и које почињу да се умножавају на неправилан начин. Пролиферација ових абнормалних ћелија доводи до формирања туморске масе, која може бити бенигна или малигна. Бенигни тумори никада не продиру у друге органе или ткива, не шире се у друге делове тела и ретко угрожавају живот. Бенигни тумори плућа су веома ретки, те на њих отпада мање од 2% свих тумора плућа. Малигни тумори имају могућност да се шире изван места на коме су настали. Понекад се ћелије путем крвних или лимфних судова прошире са места примарног тумора, долазећи тако до других ткива и органа, где својом даљом деобом стварају нови тумор, који се назива метастаза.

Међу најчешће факторе ризика у настајању карцинома плућа спадају:

-Пушење - свака попушена цигарета скраћује живот за 15 минута, па особа која пуши 20 цигарета дневно годишње себи скрати живот за 72 дана. За преко 85% карцинома плућа се сматра да су последица вољног или пасивног пушења. Код особа које пуше преко 25 цигарета дневно, ризик да умру од карцинома плућа је 20 до 25 пута већи него код непушача. Код пушача који пуше мање од 10 цигарета дневно ризик је већи за 2,3 до 4,6 пута у односу на непушаче. Пасивно пушење је одговорно за 20 до 30% карцинома плућа код непушача. Престанак пушења доводи до тренутног и одложеног побољшања здравља: ризик за развој карцинома плућа смањује се за 60% пет година након престанка пушења, а 90% за 15 до 20 година по престанку пушења.

-Животна средина (аерозагађење), излагање канцерогенима на радном месту - као што су азбест, хром, арсен... Радници који су изложени високим нивоима радона (радиоактивног плина) су у повећаном ризику од развоја рака плућа. До накупљања радона може доћи и у појединим домовима, али су његови нивои знатно нижи него, на пример, у рудницима.

-Gенетска предиспозиција (наследна склоност).

Карциноми плућа се клинички групишу у два главна хистолошка типа:
-немикроцелуларни (НСЦЛЦ)
-микроцелуларни карцином плућа (СЦЛЦ)
-Немикроцелуларни карцином плућа је чешћи него микроцелуларни карцином плућа и одговоран је за 75-80% свих случајева рака плућа.

Три основне врсте немикроцелуларног карцинома плућа су:
Карцином сквамозних ћелија - погађа углавном велике бронхе. Одговоран је за око 30% свих тумора плућа и учесталији је код мушкараца и у старијој популацији оба пола. Обично дуго остаје локализован у грудном кошу и потребно му је више времена да се развију метастазе. Аденокарцином - развија се у периферном делу плућа и често захвата плућну марамицу. Његова учесталост је око 40% и то је најучесталији тип код жена и непушача. У протеклих неколико година, проценат случајева аденокарцинома је константно растао и тренутно он представља најучесталији тип немикроцелуларног карцинома плућа. Карактерише га брза појава локалних и удаљених метастаза у лимфним чворовима. Карцином великих ћелија или анапластични карцином - углавном потиче из удаљенијих делова плућа и у тренутку постављања дијагнозе већ има знатну величину. Има лошију прогнозу и одговоран је за 10-15% свих случајева рака плућа. Микроцелуларни карциноми - обухватају 15−25% оболелих од карцинома плућа, често имају неуроендокрине карактеристике или компоненте, и пре свега лече се хемотерапијом и радиотерапијом, међутим овај тип карцинома изузетно је злоћудан, кад се открије углавном је већ дао метастазе.

Најважнији и најчешћи симптоми рака плућа јесу:
упоран кашаљ, продуктиван или сув, ово је најуобичајнији симптом повезан са раком плућа,с обзиром на то да је већ присутан код већине пушача и код особа оболелих од хроничног бронхитиса, важно је да се изврши процена било какве промене у смислу интензитета, трајања и особина; искашљавање сукрвичавог испљувка; отежано дисање; бол у грудима при кашљању или дубоком дисању, често се протеже на подручје рамена и руке, може мењати локацију; упала плућа која не пролази после терапије или упале плућа које се понављају на истом месту; као и губитак апетита и телесне тежине, умор и малаксалост; промуклост/снижавање јачине гласа (дисфонија).

Дијагноза се поставља на основу:
-Ртг грудног коша, и даље изузетно важна дијагностика, међутим од момента настајања туморских ћелија па до приказа туморске масе на рентгену може проћи и више година.
-ЦТ-спирална компјутеризована томографија;
-Цитолошки преглед спутума;
-ПЕТ-Томографија позитронском емисијом;
-Бронхоскопија.

Лечење:
Најважније терапијске опције које се тренутно примењују у лечењу рака плућа су хируршки захват, терапија зрачењем, хемотерапија и циљане терапије које се могу примењивати или самостално или у комбинацији са другим терапијама. Све више се спомиње “кубанска вакцина” која се примењује на оболеле у IV стадијуму карцинома у комбинацији са хемотерапијом. И даље се воде дискусије о ефикасности примене, сматра се да она не доводи до излечења али да може побољшати квалитет живота оболелих. Ипак, вакцина је дала наду нашим пацијентима да ће се у скоријој будућности пронаћи ефикасније решење у лечењу овог тешког обољења. До тада… конзумирањем сваке цигарете и удисањем дуванског дима наши грађани би требали да се запитају колико су корака ближе озбиљном угрожавању свог здравственог стања.

Текст припремила др Јелена Тимотијевић