1 2 3 4 5

Вести



Карцином плућа

Малигне туморске процесе на плућима називамо карциномима. Они настају неконтролисаним умножавањем малигних ћелија у плућима, али се и тумори других органа, могу проширити у плућа. Тада говоримо о метастатском туморском процесу.
Карцином плућа може настати у различитим деловима плућа. Одакле се шири прилично предвидљивим шаблоном. Обично, ако се канцер плућа прошири прво иде на оближње лимфне чворове затим и на оне удаљеније између плућа део кој називамо медијастинум. У медијастинуму, карцином плућа тежи да прво остане на страни на којој је тумор настао. Након преласка средње линије медијастинума развија се у напредну неоперабилну болест. Постоје 2 основне групе карцинома плућа:

1. Микроцелуларни - (ситноћелијски, СЦЛЦ) карцином плућа се јавља у 20% случајева и има тендецију раног ширења путем крви, најчешће у мозак, јетру, кости, надбубрежне жлезде, пушење је скоро увек главни фактор настанка микроцелуларног карцинома.

2. Немикроцелуларни (неситноћелијски, НСЦЛЦ) карцином плућа је ћешћа хистолошка форма и јавља се у 80% случајева. Постоји више типова немикроцелуларног карцинома
- Сквамозни карцином (епидермоидни карцином)
- Аденокарцином – оваква врста канцера се јавља у плућним жлездама које производе мукус
- Бронхиоалвеоарни карцином – је редак под тип аденокарцинома. Формира се близу плућних ваздушних кеса
- Крупноћелијски карцином – формира се близу повшине или спољашњих ивица плућа

Стадијумом канцера мери се колико се канцер проширио у телу. Укључује развој и величину канцера као и продор у околна ткива и постојање или одсуства метастазе у лимфним чворовима и другим органима. Изгледи добре прогнозе зависе од величине тумора захваћености околних структура и лимфних чворова али такође и општег стања пацијента, губитка телесне тежине, година и интернистичких придружених болести, функције плућа. У раном стадијуму болести величина тумора и захваћеност линдних чворова су веома важни фактори прогнозе. 5-годишње преживљавање у 1. стадијуму од 60-80%, у 2. од 40-50%, у 3. од 20-30% у 4. мање од 2%.
1. Стадијум – ћелије канцера се налазе само на захваћеној страни плућа
2. и 3. стадијум – ћелије рака су ограничене на плућа, али са све већим и инвазивнијим туморима
4. стадијум – ћелије канцера се шире и захватају ткива и телесне органе ван плућа

Пушење је у највећем броју случајева главни и најпознатији фактор ризика у настајању рака плућа. И пасивно пушење се сматра узрочником у око 25% случајева немикроцелуларног карцинома плућа код непушача. Осим тога, уочено је да партнери пушача, имају 20% више шанси да развију карцином плућа. Узрок тумора могу бити и неке супстанције с којима се људи учесталије сусрећу у неким индустријским гранама, треба поменути генетску предиспозицију, изложеност азбесту, гасу радону, загеђеном ваздуху, хроничне обструктивне болести плућа, туберкулозни болесници.

Симптоми тумора зависе од његове локализације. Најучесталији симптоми су:
- сув кашаљ који дуго траје
- осећај недостатка ваздуха
- отежано дисање
- бол у грудном кошу
- искашљавање крви или сукрвице
- звиждање у грудима
- запаљење плућа или бронихитиси, који дуже трају или се понављају са исте стране
- промуклост која траје више недеља
- необјашњив умор
- губитак апетита и телесне тежине
- бол у рамену и руци са слабошћу руке
- отицање главе и врата
Карцином плућа може метастазирати не само у торакалне органе, него дати удаљење метастазе. Око 10% људи са карциномом плућа немају симптоме при дијагностици, овакви канцери се случајно откривају при рутинским радиографском прегледу грудног коша.

Дијагноза рака плућа поставља се на основу резултата дијагностичких процедура:

РАДИОГРАФИЈА ПЛУЋА
- једноставан и брз тест који може да покаже локализацију, величину и позицију тумора. Понекад је ово недовољан преглед јер често не добијамо довољно информација о тумору а не тако ретко можемо добити нормалан налаз који уколико су присутни симптоми захтева додатне дијагностичке поступке.
Компјутеризована Томографија ЦТ
- Може нам дати податке о позицији тумора, величини, инвазији торакалног зида, захваћености медијастиналних лимфних чворова.
ПОЗИТРОН ЕМИСИОНА ТОМОГРАФИЈА ПЕТ
- Заснована на примени радиообелиживача флуоро 2 - деоксиглукозе и у комбинацији са ЦТ-ом даје податке посебно о захваћености медијастиналних лимфних чворова. Метода је високо сензитивна али не и специфична па се у дијагностици уколико је позитиван налаз на ПЕТ-у захтева патохистолошка провера посебно ако се планира хирурско лечење. Метода се препорућује у праћењу терапијског одговора где може дати веома корисне информације.
БРОНХОСКОПИЈА
-је метода којом се потврђује дијагноза. Изводи се у локалној или општој анестезији увођењем ендоскопског тубуса кроз нос или уста и узимањем узорка са сумњивог места - биопсија тумора који је неопходно патохистолошки верификовати.
ФНА
- Узимање узорка тумора иглом кроз торакални зид у локалној анестезији и под контролом компјутеризована томографија ЦТ. Оваква метода је мање инвазивна у односу на отворену биопсију, кад је потребно направити рез на кожи да би узели узорак.
МЕДИЈАСТИНОСКОПИЈА
- је метода која се ради у опстој анестезији и којом се добијају прецизнији подаци о захваћености лимфних чворова медијастинума. која је посебно значајна уколико се планира оперативно лечење.
СЦИНТИГРАФИЈА КОСТИЈУ
- је радиоизотопска дијагностичка метода која показује било каква абнормална подручја костију. Ради се увек када постоји клиничка сумња на коштане метастазе.

Лечење рака плућа зависи од, врсте (типа тумора), величине, локализације, степена проширености (да ли се проширио изван плућа), општег здравственог стања болесника и придружених болести (срчане болести, бубрежне болести, шећерна болест, бронхитис, бронхијална астма итд.) Рак плућа лечи се хируршки (операцијом), радио-терапијом (зрачењем), хемиотерапијом (цитостатицима), изоловано или одвојено. Поред свега овога ту је и симптоматска терапија.

Имајући у виду факторе ризика за настанак рака плућа и елиминишући их прави се први корак ка превенцији канцера плућа. Најважнији аспект превенције укључује престанак пушења (или не почињање) дуванских производа. Истраживања су показала да узимањем хране са ниским проценатом масти, исхана богата влакнима, укључујући најмање пет порција свежег воћа, поврћа и житарица дневно, може смањити ризик од рака плућа, као и друге врсте рака и срчаних болести. Остале мере превенције укључују што мању изложеност супстанцама попут азбеста, радона и арсеника.

Текст на основу извора уредио медицински техничар Бежановић Марко, Општа болница Панчево

ЛИТЕРАТУРА:
1. - "Vaporciyan, AA; Nesbitt JC, Lee JS et al. Cancer Medicine. B C Decker"
2. - Регистар за рак Института за заштиту здравља Србије „Батут”