1 2 3 4 5

Вести



КАРЦИНОМ БУБРЕГА

Најчешћа врста карцинома бубрега (90% случајева), код одраслих је, реноцелуларни карцином бубрега (Renal cell carcinoma – RCC), док је код деце најчешћа врста карцинома бубрега Вилмсов тумор. Постоји јасан пораст у инциденци карцинома бубрега. Један од разлога зашто до тога долази је доступнија употреба компјутеризоване томографије – CT, која чини и откривање карцинома лакшим. Стопа смртности зависи од стадијума у ком је болест отркивена. Просечна петогодишња стопа преживелих, у случају реноцелуларног карцинома бубрега је 70 одсто.

Карцином бубрега ретко даје симптоматологију у раним стадијумима саме болести. Нажалост, тренутно не постоје тестови који би се користили у скринигну раног откривања карцинома бубрега.
У узнапредовалим стадијумима болести најчешћи симптоми су следећи:

- крв у мокраћи,
- бол у слабини који не пролази,
- опипљива ткивна маса у слабини,
- губитак апетита,
- необјашњив губитак тежине,
- малаксалост,
- повишена телесна температура која спонтано пролази и настаје.

Крв у мокраћи је један од симтпома који први пацијенте нагна да се јаве лекару. Крв у мокраћи је чест симптом код обичних уринарних инфекција, али је тада обично праћена болним и учесталим мокрењем, као и повишеном телесном температуром. Много значајнији податак за лекара је када пацијент безболно мокри крв. Тада је заиста неопходно јавити се лекару ради додатне дијагностике у виду ултразвука абдомена и мале карлице и лабораторијских анализа.

Није откривен тачан узрок настајања карцинома бубрега, али постоји више фактора ризика:

- Старост (ризик за настанак карцинома бубрега расте са годинама),
- Пушење,
- Гојазност,
- Хипертензија,
- Хронична бубрежна слабост,
- Генетски поремећаји (Фон Хипел Линдау синдром, Бирт-Хог-Дубе синдром, туберозна склероза),
- Позитивна породична анамнеза.

У откривању карцинома бубрега највише се користи: ултразвук абдомена и мале карлице (као неинвазивна и јефтина дијагностичка процедура), лабораторијске анализе крвне слике и урина, и компјутеризована томографија абдомена ( CT ).

Постоји више модалитета лечења :

Оперативно
- Најчешћа је радикална нефректомија (када се одстрањује целокупан бубрег)
и парцијална нефректомија (када је тумор мањи и ограничен, одстрани се само оболели део бубрега).

Хемиотерапија
- Дају се лекови, орално или интравенски, који убијају ћелије тумора.

Зрачна терапија
- Локално се користи сноп зрачења да би се уништиле туморске ћелије.

Имунотерапија
- Примењују се супстанце које потпомажу организам да се сам избори против болести.

Таргет терапија
- Најновија врста терапије, лекови који циљано убијају ћелије канцера, не оштећујући здраве ћелије.

Пошто савремена медицина није још открила тачан узрок болести, отежана је и превенција. Међутим, контролом фактора ризика смањујемо вероватноћу настанка болести. Саветује се престанак пушења, повећање физичке активности, одржавање нормалне телесне масе, регулисање аретеријског крвног притиска.

Након лечења неопходно је придржавати се одређених смерница да би се што пре опоравили. Уносом довољних количина калорија олакшавамо опоравак. Ако немате апетит боље је јести више малих оброка. Лагана физичка активност у виду шетања се препоручује пацијентима да би се психофизички опоравили. Редовно се јављајте вашем урологу на договорене контроле да би се убрзао опоравак , одредили даљи токови лечења, и искључио релапс обољења.

Извори:
https://www.healthline.com
www.mayoclinic.org

Текст уредио др Милан Врбљанац