КАРЦИНОИД ТУМОР И КАРЦИНОИДНИ СИНДРОМ

Карциноид тумор представља малигну пролиферацију неуроендокриних ћелија (ћелије које стварају супстанце налик хормонима). Обично захвата танко црево, али некад и панкреас, јајнике или плућа.

Карциноидни тумори производе прекомерне количине неуропептида и амина, као што су брадикинин, серотонин, хистамин и простагландини. У физиолошким условима те супстанце контролишу унутрашње функције у организму, а кад се прекомерно стварају могу изазвати симптоме карциноидном синдрома.

Карциноид тумор се сматра тумором ниског малигног потенцијала (само једна трећина даје местастазе). Може се јавити било где дуж црева, али је танко црево најчешће место. Танко црево је релативно ретко захваћано од неких других тумора, па кад се постави дијагноза малигнитета ове регије, треба мислити о карциноид тумору. Расте најчешће као субмукозни полип. Туморске ћелије често секретују серотонин. Серотонин се ослобађа у портну циркулацију и метаболише се у јетри уз помоћ ензима моноамино оксидазе (МАО) до 5 HIAA (eng.) који се потом излучује урином. То значи да туморски продукти након црева одлазе у јетру и тамо се разграде, па их нема у системској циркулацији и тумор локализован само у цревима не даје симптоме. Уколико се развију метастатске промене у јетри, серотонин заобилази разградњу у јетри. У том случају серотонин улази у хепатичну вену и у системску циркулацију, резултујући карциноидним синдромом и карциноидниом болешћу срца. Мање од 10 % људи са карциноидним туморима развије карциноидни синдром. Већина људи с карциноидним туморима имају тегобе у виду бола у стомаку, промене у пражњењу црева и сл.

Карциноидни синдром чине бронхоспазам, дијареја, налети црвенила коже (flushing). Најраније се јавља неугодна навала црвенила, типично и главу и врат. Сматра се да навалу црвенила узрокују прекомерне количине хистамина и брадикинина. Симптоми могу бити покрeнути неким окидачем, на пр. алкохолом или емоционалним стресом , који стимулишу секрецију из тумора. Исте супстанце доводе и до грчева мишића у зиду црева , што узрокује пролив, бол, лошу апсорпцију хране. Могућа је и клиничка слика астме, ондосно повремени напади отежаног дисања са пропратним ,,пиштањем“ над плућима. Могући су и губитак либида и импотенција.

Карциноидна болест срца настаје због гомилања влакнастих материјала у ендокардном слоју срца. Тачан механизам настанка није познат. Нагомилавањем колагених влакана, долази до задебљања ендокарда, највише срчаних залистака (валвула), која води до трикуспидалне регургитације и стенозе плућне валвуле. Структуре левог срца остају очуване, јер серотонин у плућима бива разграђен од стране плућне моноамино оксидазе.

Бронхијални карциноид тумор је прогностички одличан, ретко даје матастазе. Симптоми углавном потичу од компресије туморске масе или од карциноидног синдрома. Овај тумор по правилу одликује то да 1/3 даје метастазе, 1/3 пацијента има и неки други малигнитет, 1/3 је мултипле локализације. Код особа са карциноидним синдромом бележи се висок ниво 5 – хидроксииндолацетатне киселине у урину. Бележи се и дефицит ниацина и могућа клиничка слика пелагре (недостатак витамина Б3), јер се и серотонин и ниацин синтетишуод истог прекурзора –аминокиселине триптофана.

Дијагноза ових тумора може се поставити уз помоћ РТГ, ЦТ, МР, ендоскопски или анализом урина. Сцинтиграфија нам даје увид у локализацију и расутост промена, обзиром да промене могу бити мултипле.

Уколико је тумор локализован на део црева, плућа, јајник, могуће је хирушко лечење. Ако се тумор проширио у јетру, није индиковано хирушко лечење. Зрачна и хемиотерапија нису делотворне у лечењу ове болести. За контролисање симптома користе се соматостатински аналози (Октеоид). Чак и тумори који су метастазирали расту тако споро да се бележи преживљавање 10-15 година у метастатској болести.

Текст на основу извора уредила др Мирјана Бркић

Извори:

1. Fundamentals of pathology, dr Sattar

2. МСД приручник