1 2 3 4 5

Вести



Калкулозна болест органа уринарног тракта (Nefrolithiasis/ Urolithiasis)

Под појмом уролитијазе подразумева се таложење конкремената у органима уринарног система.

На основу позиционирања места таложења конкремената, уролитијазу можемо подeлити на:

-Камење/конкременти у бубрегу;

-Камење/конкременти у мокраћоводу (уретеру);

-Камење/конкременти у мокраћној бешици;

-Камење/конкременти у мокраћној цеви (уретри).

Чак 97% калкулозне болести бубрега подразумева да се камен/конкремент позиционира или у бубрегу или у мокраћоводу, док су у 3% случајева у питању мокраћна бешика или мокраћна цев.

Постоје две теорије настанка калкулуса у уринарном тракту:

1- Матрикс – теорија ( Калкулус настаје таложењем калцијумских кристала на органски матрикс)

2- Кристализациона теорија – таложење самих кристала које је у основи последица неког метаболичког поремећаја ( 3 основна метаболичка поремећаја су : Апсорптивна хиперкалциурија ; Тубуларна хиперкалциурија ; Стечена хипероксалурија).

Основни фактори ризика за настанак калкулозне болести су:

1- Позитивна породична анамнеза о постојању калкулозе болести.

2- Дехидрација – недовољан унос течности повећава ризик за обољевање.

3- Врста исхране – Уносење хране са високом концентрацијом протеина, соли и шећера.

4- Гојазност.

5- Обољења органа за варење или операције – Гастрични by-pass, синдром иритабилног колона, хронична диареја (утичу на абсорпцију минерала и течности из црева).

6- Одређене болести - бубрезна тубуларна ацидоза, цистинуриа, хyперпаратхyроидисм, поједини лекови као и уринарне инфекције.

Основни симтоми обољења су:

Бол у виду бубрежне/реналне колике (изненадан јак бол у пределу лумбалног дела кичме са ширењем ка доњем делу стомака у пределу мокраћне бешике и зрачењем бола ка препонама. Бол који се појављује код кретања конкремента кроз уретер ка мокраћној бешици је константан, може трајати и до 12 сати са мањим варијацијама у интензитету бола (ова врста бола узрокована кретањем камена кроз мокраћне путеве није везана за промену положаја тела).

Описани бол најчешће је пропраћен осећајем мучнине, нагоном за повраћањем, бледилом, презнојавањем, учесталим мокрењем или нагоном на мокрење. Као пропратни симптом може доћи и до појаве сукрвичавог урина.

Дијагностичке методе којима се може потврдити постојање конкремената у уринарном систему:

1- Седимент урина: Присуство еритроцита у урину – хематуриа; кристалиуриа – повећана количина кристала у урину .

2- РТГ снимање уринарног система

3- Сонографија – ултразвучна дијагностика (кречна сенка- калкулус пружа тзв. одјек при усмеравању снопа УЗ зрака у његовом правцу). Овим путем се могу дијагностиковати калкулуси у бубрегу, горњим или доњим деловима мокраћног канала или у мокраћној бешици.

4- МСЦТ абдомена и мале карлице као и МР абдомена и мале карлице

5- ИВП (интравенска пyелографија) – подразумева констрастно приказивање целокупног уринарног система при чему је могуће потврдити присуство и позицију евентуалног калкулуса у мокраћном систему;

6- Лабораторијско/метаболичка дијагностика.

Компликације нефролитијазе настају у случајевима да се правовремено не препознају / игноришу претходно наведени симтоми , да се не спроведе адекватна и правовремена дијагностика или да се не третирају на адекватан начин.

Најчешће компликације су: Појава стазе –уретерохyдронефрозе која настаје у случају да калкулус компромитује адекватан проток мокраће ка бубрегу; Пyелонепхритис – упала бубрега; Остецење функције бубрега – бубрежна инсуфицијенција или настајање генерализоване инфекције – уросепсе.

Терапија уролитијазе

У случају постојања асимтоматског обољења, са присуством мањих честица крситала (испод 5мм у пречнику) није потребан активан третман у болничким условима. Тада се третман заснива на корекцији исхране, повећаном уносу течности као и редовном праћењу – контроли од стране надлежног уролога.

У случајевима да калкулус/конкремент утиче тј. компромитује нормално функционисање уринарног система, потребан је активан – болнички третман који се заснива на иницијалној дијагностици и третману.

Након адекватно спроведене дијагностике којом је потврђено присуство калкулозне болести (кемена у бубрежним чашицама или у мокраћоводу) приступа се третману који се може поделити на:

Ендоскопски третман – операције (инванзивна метода - УРС литотрипсија, ПЦНЛ или цистолитотрипсија ).

ESWL (не инванзивно „разбијање“ камена у бубрегу).

Оперативно лечење – Pyelolitothomia, Ureterothomia, Nephrolitothomia.

Текст на основу извора припремила др Латас Оља.

Извори:

https://www.klinikum.uni-heidelberg.de/Steine-Urolithiasis.105029.0.html

http://www.mayoclinicproceedings.org/article/S0025-6196(12)61970-3/abstract

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/kidney-stones/symptoms-causes/syc-20355755