Јесење респираторне инфекције и како их спречити

Природна отпорност организма се са снижавањем температура знатно смањује и тиме се повећава склоност ка акутним инфекцијама горњих респираторних путева. Већој учесталости обољевања доприноси и дужи боравак људи у затвореним просторијама са недовољно свежег ваздуха као што су канцеларије, вртићи, радна места и превозна средства.

Акутне инфекције горњих респираторних путева су међу најчешћим болестима човека. Деца обољевају чешће од одраслих (4 до 7 пута годишње). Одрасле особе обољевају 3 до 5 пута годишње.

Разлози због којих су акутне инфекције респираторних путева честе су следећи:

-лак начин преноса инфективног агенса, додиром и капљичним путем.

-дисајни путеви човека су отворени и приступачни инфективним агенсима.

-велики број узрочника болести.

-недовољна превенција болести.

-ограничене могућности лечења болести.

Благе инфекције горњих дисајних путева су у 90% случајева изазване вирусима. То су респираторни вируси. Знатно ређе су узрок акутних респираторних инфекција бактерије: Streptoccocus pneumoniae, Streptoccocus pyogenes, Haemophilus influenzae i Moraxella catarrhalis. Постоји више од 200 врста вируса који изазивају симптоме прехладе. То су најчешће риновируси, реовируси, коронавируси, вируси параинфлуенце и други мање вирулентни вируси који изазивају обичну прехладу. У најлакшем облику, јавља се запушење носа, кијање и секреција, док у тежим облицима постоји фебрилност (повишена телесна температура) и поремећај општег стања. Типично, болест траје неколико дана, мада поједини симптоми могу да буду и дуже присутни. Секрет из носа, који је био бистар, после неколико дана постаје мукопурулентан (гушћи, жућкасто-зеленкаст) што, најчешће, супротно веровању, није бактеријска инфекција. Болест је праћена и кашљем. Сув, надражајан кашаљ може да потраје и до две недеље после губитка симптома прехладе.

ВАКЦИНИШИТЕ СЕ ПРОТИВ ГРИПА

Једна од најбољих превентивних мера када је реч о заразним болестима је вакцинација. Вакцина против грипа (инфлуенце) је најпознатија вакцина када је реч о превенцији оболевања од акутних респираторних инфекција, али даје одговарајући степен заштите само од вируса грипа, не и од других врста вируса. Вакцинација против грипа се препоручује сваке године, првобитно лицима са неком од хроничних болести тј. свим лицима старијима од 65 година живота. Имунитет се стиче 2 до 3 недеље након спроведене имунизације и траје од 6 до 12 месеци. Због ове чињенице, као и због сталне промене циркулишућих сојева вируса грипа, неопходна је вакцинација против ове инфекције сваке године, а најбоље је да се обави са почетком доласка хладније сезоне. Ефикасност вакцине је различита у зависности од узраста оболелих (са старошћу опада), али је доказано да се у случају оболевања развија блажа клиничка слика, као и да се смањује могућност за добијање неке од компликација.

МАСКЕ И МАРАМИЦЕ

Ношењем заштитне маске преко носа и уста блокирамо капљице које издишемо или удишемо, а у којима се налазе вируси. Када кијате и кашљете прекријте нос и уста марамицом како не би заразили људе у вашој непосредној близини. Ако се разболите, останите код куће, јер то је једини начин да се потпуно и правилно излечите.

ПАМЕТНО СА АНТИБИОТИЦИМА

Антибиотици лече бактеријске инфекције, али не и оне које изазивају вируси. Обична прехлада и грип су вирусне инфекције и не лече се антибиотицима. Непотребно коришћење антибиотика узрокује стварање отпорних бактерија од којих се касније много теже лечи.

ПРАВИЛНА ИСХРАНА

Довољан унос протеина, као и воћа и поврћа најједноставнији је начин за побољшање имунитета. Особе које не једу месо, попут вегетаријанаца или оних који су на дијети која га искључује, имају слабији имунитет. Лимун и јабуке морају постати обавезан део свакодневног менија. Узимање великих количина витаминских напитака највјеројатније неће смањити шансе за инфекције, а много важније је здраво се хранити и у организам уносити намирнице богате витаминима.

У случају честих инфекција могу се додатно применити мултивитамински препарати , посебно код оних који у сезони не узимају довољно свежег воћа и поврћа. Од користи могу да буду препарати цинка, посебно код вирусних инфекција, као и повремено узимање добрих“ бактерија – пробиотика.

РЕДОВНО ПЕРИТЕ РУКЕ

Наше руке су свакодневно у контакту са различитим предметима у окружењу те је потребно редовно их прати како бисмо одржали хигијену. Сапун који користите не мора бити посебан, обични сапун ће уништити вирусе који узрокују инфекције. Руке приликом прања трљајте барем 20 секунди.

Текст уредила др Карличић Мирјана , клинички лекар, Служба интерне медицине , ОБ Панчево

Извори:

https://www.zdravlje.org.rs/

https://www.dzleskovac.com/prehlada-i-grip/

http://www.izjzkg.rs/centri/centar-za-promociju-zdravlja/181-najee-respiratorne-infekcije